Дело

П Л А Т 0 Н i t У вези са учењем о бесмртности душе, стоји Платоново учење о Еросу. У диалогу „Гозба" Платон излаже разне дефиниције Ероса и напослетку своју соиствену. Ерос, то је нагон љубавни, који се јавља носматрањем лепога, а достнже свој врхунац у нагону плођења и продуцирања. Чулној љубави одговара духовна љубав као виша форма Ероса: она се јавља у души кад се ова ceha вечног узора лепоте, који је опажала у свету идеја. Врхунац ове духовне љубави, то је нагон за филозофирањем, а тежња људске душе за вечптим и савршеним, која проистиче из Ероса, доказ је за њену бесмртност, што Платон изводи тек у „Федросу“. Платонова психологија одређена је у главном његовим метафизичким предпоставкама о нриродн душе. Како наведена три дела душе могу чинити једну душу, он то пије извео. Он нх сматра нросто као просторно дате један поред другог, јер ставља њихова седишта у разпе делове тела: гб /.оуштг/Љ има седиште у мозгу, 6 dv/nog у груднма, а у трбуху го imdv/u/rr/.ov; Платон одређује још ближе, да је седиште храбростн (6 бсибд) у срцу, а седиште ножуде у јетри. Ова његова психо-физпологија, и ако у многоме наивна, инак стоји над Аристотеловом. Аристотело је сматрао мозак као орган за хлађење крви, а Платону су плућа орган за хлађење крви; у срцу се наиме крв загреје услед афеката, одлазп у плућа п ту се расхлађује; то је у исти мах доказ да афекти леже у срцу, јер се утицај афеката нреноси нреко крви на остало тело. Афектна воља стојп под владом разума, а тако исто п пожуда. Како ножуда стојп иод владом разума, објашњава Платон на чудап начин: ou сматра, да је поврпшна црне џпгерпце као нека врста огледала, на коју разум баца нредставе, слпке (било веселе илн жалосне), чиме се жуч узбуђује и тако разум преко жучи утиче на ножуде. Могло бн се мислити, да Платонова иодела душе на разум, храброст и цожуду одговара класичној поделн душевних моћи на разум, осећање п вољу. Алн за II iaroua има осећања и у разуму, а тд imdv/u/tiKov је само иожуда (ннжа чулна осећања). Највпше добро но Пдатону везано је са задовољством п зато би бпло немогуће за душу hocthIhi највнше добро, кад би осећања била везана за тело, а ие н за ?.oyioTix6r. Трећи део Платоновог система јесте Етика, која обухвата трн учења: 1) учење о највпшем добру, 2) о врлннн п 3) о држави. Прва два одељка чине Етпку у ужем смиелу, а трећнје