Дело

78 Д Е Л 0 део примена етичких принцппа; то је Платонова социологија, иолитика. Учење Платоново о највишем добру, о највишем циљу живота, прошло је кроз трп фазе: у првом перноду, под утнцајем Сократовпм, за Платона је добро пдентично с корисним, дакле са задовољством; само што тај његов евдемонизам није обнчне врсте, већ впши, племенитији; он је спојен с интелектуализмом, јер врлина је знање, које се да стећи. У друге две фазе Платон одступа од Сократа и то у два правца. Прво, Платон иризнаје поред врлине, која је знање, да постојп и врлина основна ua такту прпродном. Сократ је одрицао да неко може радити зло из знања, већ да је зло могуће радити само из незнања; исто тако но њему не може нико чинити добра ако то не чини нз знања, тако да нема врлине основане на природнпм диспозицијама. Платон у овој другоЈ фази одступа од тога и признаје поред врлпне из знања још и врлпну, која произлази пз природног такта моралног. Друго, Платонова одредба саме нрироде највншег добра у ове друге две фазе разликује се од одредбе у првој фазп. У другој фази (у Федоиу) Платон иде у екстрем сунротан оном у првој фази: добро овде искључује задовољство; добро се састоји у чпстом носматрању идеја, у тежњи за посматрањем идеја. У другој фазп Платон учп да се највише добро садржи у нотпуној негацпји чулног света, ослобођавајући на тај начин добро сваке везе са еудемонизмом; задовољство и срећа немају више нпчег заједничког са добрим, ово последње ностаје чист метафизички идеал сазпања, тежња за савршенством у смислу чистог логичког савршенства идеје. У трећој фази (главни представник је те фазе спис Филебос, којп се бави пптањем о највншем добру као главном темом, а за кога је третпрање теорије пдеја само епизода). Платои сматра н задовољство као саставни део највишег добра. На тај начин ои нроширује појам највишег добра, које сад внше није само тежња за савршенством, за идејом добра. Платон сад нризнаје и значај лепог, значај иауке п задовољстава која отуда потичу, шта впше и чулннх задовољстава, ако нису сувише јака п ннсу спојена с болом. Ова трећа фаза сиптезира прву и другу фазу, синтезнра прннцип задовољства п чпсте доброте у моралном смислу. Други део Етике бави се науком о врлннама. Врлина је реалпзацпја највншег добра. Платон нрвп покушава да да класификацију врлпна и то на основу класифпкације делова душе. Ра-