Дело

П Л А Т 0 Н 79 зуму одговара мудрост као његова врлина (кад се душа с-војим разумом налази у стању у коме треба да се налази, дакле кад сазнаје истину, онда је то стање њено врлина и то врлиаа мудрости, aocpia); друга врлина одговара храбростп, то је dvdgeia (то је стање душе у коме је воља јака и иотчињена разуму); кад се најзад ножуде зауздају и нодложе разуму, онда је то стање душе врлина трезвености (ococpgoovvr)); кад се пак сва три дела душе налазе у стању врлнне, онда све трп врлине чине једну хармонију и ова је једна засебна врлнна: правда (drmioovvr)). Код Платона дакле врлине значе у првом реду однос душевних делова једних нрема другпма, и тек у другом реду могу се применити и на однос појединаца једних према другпма; Платон, може се рећи, сматра делове душе као појединце, а њихов однос као врлппу. Даље поједпности Платон није пзвео, ннтп је развио свој етички систем. Трећи и најоригиналнији део Платоново етике јесте нолитика. Платон има два дела посвећена државн: Respubliea (Поhreia) и Leges (Nofioi). Leges је најдоцније дело Платоново, а Република раније је. У Републици Платон конструнра државу, која представља пдеал државе, у делу Leges напрогив оп конструира државу мање идеалну и води впше рачуна о реалпнм приликама, у којима се налазпло човечанство, а особито грчкп свет, у то доба. Нлатоново учење о држави у делу Република много је конзеквентпије и орпгиналније него у делу Leges, које представља фазу опадања Платоновог. Правом идеалпстичком систему Платоновом одговара једино учење у Републици. Оно је и иначе у многом погледу интересантно, п кад се иоредп са данашњим социалистнчким пдеалом државе налази се доста сличности. Платон конструпра државу полазећп од својих основнпх етичких и метафизпчкпх ноставака. Сам дух те доктрине најбоље се види из ове Платопове изреке: „докле год или филоеофн не постану владари или владарн не ностану философп, док власт п разум не буду у једној руцп, дотле нема краја натњама држава п народа“. Оп је сматрао да су државе његовог времена тако рђаве, да би било понижење за философа управљатн њима, те зато ни он сам ппје хтео учествоватп у политпчком животу Атнне. Међу тим његова конструцпја државе ппје за њега чпста фнкцпја, јер је Платон сматрао своју државу као нотпуно изводљиву (што показују његовп походн на спракузанскп двор). Платон полази од једие основне предпоставке: Држава пма за