Дело

П Л А Т 0 Н 81 пожуде на штету храбрости и разума. На тај начин чланови та два сталежа не могу се обогатитп, јер немају никаквих приватних добара: њихове су куће заједничке, шта више постоји и заједница жена, тако да они немају не само приватпог имања већ ни породицу. Платоп уништава брак на један потпуно рационалан начгш, тиме што деца не припадају роднтељима, већ држави: дете не сме знати, ко су му родитељи, пошто би то могло смањити међусобну љубав међу самим члановима ирва два сталежа. Још чудније је у Платоновој држави то, да постоји потиупа равноправност жене и човека у прва два сталежа. По Платону жене имају иста права као и мушки, баве се философијом, управљају државом, ратници су и на истн се начин образују као и мушкарци и то у заједвици са њима. Платон је дакле први заступник феминизма (и ако он држи да су жене инфериорне људима, што се види из његове изреке, да захваљује боговима за ове четири ствари: што се родио као човек а не као животиња, као Грк а не као варварин, као мушко а не као женско, и што се родио у Атини за време Сократово). Уаједница имања, заједница жена п равноправност жена, то су три основне тачке, у којима се Платонова држава додирује са социјалистичком. Деца припадају држави и она њима управља; задатак је државе да одреди број рађања, да се не бн намножио број чланова нрва два сталежа, а за тпм њено је да одредп и квалитет тих рађања. Унрављачи имају право, да од рођене деце униште ону, која не ваљају. Нечег сличног Платоновом државном уређењу имало је у нопеким грчким државицама. На пр. Спарта је имала три сталежа: спартанце, перпеке и хелоте, од којих су само сиартанци билн пуноправнн грађапн н онн одговарају ратничком сталежу код Платона. Оспм тога и код спартанаца је било једно псто образовање за све младе чланове првог сталежа. Заједпнца имања није истина била остварена, али је свако имао право користитп се туђом кућом, па чак н женом (старији је могао уступпти своју жену млађем прнјатељу). Даље су снартанке биле највнше еманципиране од свих Гркпња и мало су се разликовале од људн својом чврстином н одважношћу, док су у Атпни жене бнле харемскп затворене (оснм хетера). Спарта је дакле служила Платону донекле као узор нрп конструкцији идеалне државе. Међу тпм има једна бптна разлнка између спартанске и Платонове државе. Последњн цнљ Платонове државе. то је образовање фплософа, а Спарта је бнла Дело, књ. 52. б