Дело

82 Д Е Л 0 држава ратника, у којој се запостављао интелектуални рад. Гиме што је Платон унео у своју државу тај интелектуални елеменат, тиме је он додао конституцијп своје државе један битан елемент Атине (и то бесмртни елемент њен). Овде треба споменути и Платонове погледе на уметност, које он износи у „Републици“. По њему уметност је нижа од науке. Наука тражи идејеучулним стварима а уметност подражава чулне ствари, дакле свлачи идеју на један степен ниже. Платон није против лепоте, али је против уметности. Лепота је једна од идеја, чулне су стварп у толико лепше, у колико више реализирају идеју лепоте. Међутим права лепота је у самој идеји; у свету идеалном постоји идеја доброг, истинитог илепог. Платон је дакле само против оне форме лепоте у којој је ова у уметности реализирана. 5 метност даље по њему изазива чулна осећања и пожуде, песници, који мало знају и мисле, износе погрешне представе о свету и боговима и шире празноверице. Платон не допушта да се у његовој држави чита Хомер, Хесиод, а најмање драмски писци. Платон се служи против драмских писаца истим разлозима којим су се служпли атињани, кад су у прво време покушали спречити представљање драмских комада а то је, ће гледаоци тежити да остваре оно што им се на лажан начин износи да посто.ји. Платон допушта у својој државн (одн. при васпитању) само епску поезију и оде боговима и славним људима. Уметничка су дела подложна ценсури владалаца, који имају за свако дело да процене, да ли одговара моралним нојмовима или не. У „Законима" Платон износи једну другу структуру државе. У уводу тог списа Платон напомиње да он остаје прн ранијој конструкцији својој, али је сматра за идеал, којијенемогуће остварити међу људима. Ови би морали бити боговн илп синови богова, да би се могли уирављати по нормама, које важе у његовој идеалној држави. Конструкција државе у „Законима“ води рачуна о реалним околностима живота, створена је за људе; она иредставља синтезу уређења реалних грчких државица оног времена и идеалне државе у „Републици“. У идеалној држави чланови првог филозофског сталежа су апсолутни владари, које не везују никакви закони, пошто је, као што вели Платон, мудрост довољна да замени законе. У држави „Закона“ нак нема философског сталежа, те с тога и владарска власт пије ансолутна, већ се управља по