Дело

П Л А Т 0 Н 83 уаконима, који су потребни као норме, по којима ће се управљати сваки грађанин. Законодавство је, по „Законима", први услов за државни опстанак и Платон изводи законе до детаља за разне стране државног живота. Даље у држави „Законанема ни трећег сталежа, који се у идеалној држави бави земљорадњом и трговином, већ место тога имамо робове и странце. Платон на име, као и сви антички мпслиоци у опште, не може да замисли државну организацију без робова. То су у осталом мислили и сви Грци: све њихове државе биле су засноване на ропству (У Атини је владала демократија грађана, а не демократија одраслих). Од три сталежа, која Платон поставља у идеалној држави, остаје у држави „Закона“ само један: ратнички сталеж; његову потребу наглашавају „Закони“ много јаче него „Република“ и у том се ногледу држава Закона приближује Спарти много више него држава „Републике“. Платон је водио при том рачуна о стварним приликама ондашњег времена, јер су се тада државе доиста могле одржати само помоћу ратова, пошто није било свести о човечанству као културној целини, те је сваки народ био носилац културе за себе (то у многоме важи још и данас). Нарочито у Платоново време, кад је Грчка ишла на сусрет своме паду, било је од потребе нагласити ратничкп сталеж; отуда је појмљиво Платоново и Аристотелово поштовање Спарте. Али и ако се тако своди држава Закона на један сталеж (члановима његовим допушта Платон и брак и ириватну својину). ипак васпитање тога сталежа остаје у главном исто како је било васпитање 'ратничког и философског сталежа у ндеалној држави, само Платон сматра сада да философија пнје потребиа за васпнтање његово, већ на место њено долазп математика. То стоји у духу саме Платонове философије, јер математички су објекти нешто што лежи на среднни пзмеђу пдеалног н чулног света, и занимање математнком иронедевтнка је за философију; дакле пошто се ратницн више не посвећују у философију, то им Платон за њихово иптелектуално образовање даје опо што је најближе, математику. Оспм тога онн уче н музику н гпмнастику. Уметност је подложна и овде етичком ндеалпзму. У Законнма захтева Платон, да једап најмудрнји човек водп цензуру над уметношћу и оп се има сматрати као најважнији државни чпновник. Државно уређење у „Законима“ Је синтеза монархије и демократије. Илатоп чинн многе уступке демократији, донушта да народна скупштина има известан утицај у б*