Дело

84 Д Е Л 0 управљању државом, али само као контрола, а не као егзекутивна власт, као што је био случај у Атини, где је скупштина у последње доба имала сву власт. Осим доктрине о државп, садрже „Закони" и последњу форму Платонове доктрине идеја, о којој смо раније говорилиг по којој су идеје бројеви. Та је доктрина у „Законима“ самоскицирана, а остала је више као усмено нредање у академији. 4. Значај Платонове филозофије Остаје нам још да бацимо један критички поглед на Платонову философију и одредимо његов философски значај. Велики историјски значај Платонов лежи у томе што је он засновао идеализам. Израз идеализам долази од идеје, идеја је нешто сунротно реалности, она значи нешто што одступа од реалности. Код Платона идеја има прво значај појма, друго значај реалног принципа ствари и треће значај нечег савршеног у етичком смислу. Платонов идеализам је синтеза логичког и етичког идеализма, и то позитивна његова страна лежи у етичком идеализму, а логички односно онтолошки идеализам само је форма у којој се јавља његов етички идеализам. Оно што даје Платону толиког значаја у историји философије, то је баш то његово подвођење логичког под етички идеализам. Својим учењем о идеалном свету, о бесмртности душе и о животу душе у царству идеја, Платон је основао оптимпзам у апсолутном смислу. У том погледу Платон је над осталпм философима: он је једини апсолутни оптимист. Платонов идеализам је трострук: логички, онтолошки и етички (ансолутни оптимизам). Принцип логичког идеализма исказао је Сократ, пронашавши на супрот софистима. појам, као ouo што је битно у стварима, што је неироменљиво. Ту идеју прихватио је Платон н проширио на све што егзистира; логичка идеја продире реалитет н даје му форму и живот. Тиме што је Платон нрименио идеје ua реалитет, његов логички ндеализам постаје онтолошки, само што овај његов онтолошки идеализам има један специалан облик, који се не може одржати. Међу тим та заблуда оитолошког ндеализма најплодннја је заблуда од свих, које су до сада учињене, јер је Платон на основу ње дошао до највећег резултата своје фнлософпје: до етичког ндеализма, до ансолутног оптнмизма, у коме лежи чар његове личностн и његове доктрине. У овој тачци Платоп