Дело

II Л А Т 0 Н 85 иостаје нешто више од фнлософа, он је пророк и то може се pehn јединствен пророк. У том погледу једини је Христос од великих апсолутних оптимиста, којн му се нриближава, и зато и постоји веза између доцнијег хришћанства н платонизма. односно неоплатонизма. Исус Христос је пророк, који је имао духа, али није био философ. У том погледу Буда је над Хрпстом, јер је оп био и философ и религијски пророк, само што је Буда био негативан песимнст, јер није, као Христос, имао срца за живот. Његова свест о болу живота била је толико велика, да он није био у стању замислити да је могућа позитивна срећа; зато је будизам најчистија религија спасења, док је Хришћанство то само у пола. Платон је сиајао у себи философски геније са религијским генијем и то у највећем степепу, и то је оно што даје чар Платоновој личности. У њему лежи неколико људи: нророк, философ, песник. Платонов етички идеализам метафизички се осннва на две доктрине: 1) на предпоставци идеалног света и 2) па бесмртности душе. Доктрпна идеалног света у оном облику, у коме је налазимо код Платона, не може се одржати: свет супстанциализираних појмова није могућан ван света стварп; идеја се може замислити да егзистира једино у самим стварпма. Немогуће је схватити н. пр. на који начин може егзистиратн идеја малога по себи, великог по себи и т. д., пошто су то релативни појмови. И зато су многи тврдили да не постоје идеје релатпвннх појмова; међу тим у нстини сви су иојмовн релативни, и онда не би тре^ало у опште да буде идеја у смислу Платоновом. Други су одрицали егзистенцију идеја вештачкнх ствари (artefacta). Сам Платон најпре је мислио да артефакта имају идеје, а доцннје иак да нх немају. У том дакле облику, у коме га Платон схвата, свет идеја није могућан, али је та доктрина о свету идеја ипак тачпа у другој једној форми. Велики философски системп ue смеју се критиковати буквално; онп могу битп тачнн у спмболичком смислу. Модерна фпзнка даје нам могућностн, да замнслпмо један идеалан свет сличан Платоновом. По нрвом ставу енергетике (став о консервацпји енергије) изгледало бн, да физнка учн вечност нашег света, али на основу другог става енергетнке (става о ентроппјн) да се пзвестп, да је свет ограничен ио времену. laj други став говорп о смислу или нравцу трансформације енергије н он тврди, да снособност енергнје да се трансформнра