Дело

— То је горе од суровости, то је подлост, ако хоћете да знате! — узвикну Ана са злоћом и, уставши, хтеде да изађе. — Не! — повика он својим пиштећим гласом, који се подиже сад зајошједну ноту више, и шчепавши је за руку својим великим прстнма, тако силно да на њој остадоше црвени трагови од гривне коју он стеже, силом је посадп на место. — Подлост? Ако ви хоћете да употребите ту реч, ондаје подлост — оставити мужа и сина, радн љубавннка, и јести хлеб мужевљи! Она погну главу. Она не само да није казала оно што је јуче говорила љубавнику, да је он њен муж, а да је муж излишан; она то није ни помислила. Она је осећала сву истинн тост његових речи и само је рекла тихо: — Ви не можете описати мој положај горе, него што га ја сама појимам; али зашто ви говорите све то? — Зашто говорим то? Зашто? — настави он такође гневно. — Да знате да ћу, пошто нисте испунили моју вољу односно одржања пристојности, предузети мере дасе овај положај сврши. — Скоро ће, скоро ће се свршити и без тога, — проговори она и опет јој сузе наиђоше на очи, при мисли о скорој, сада жељеној смрти. — Свршиће се он пре него што сте ви са својим љубавником смислили! Вама је потребно задовољење животињске страсти... — Алексије Александровичу! Ја не велим да то није великодушно, али је нечасно тући онога који већ лежи. — Да, ви се само себе сећате! Али патње човека, који је био ваш муж, за вас немају интереса. Вама је све једно што је сав живот његов разрушен, што је оп пле... пре... плетрпео. Алексије Александрович говорио је тако брзо да се заплео и никако није могао да изговори ову реч. Он је изговори најзад плетрпео. Њој беше смешно, а одмах затпм и срамота што јој је могло бити ишта смешно у оваквом тренутку. II први пут у магповењу она осети његов бол, пренесе се мишљу у њега и би јој га жао. Али шта је могла она да каже или да учини. Она обори главу и ћутала је. Он такође поћута неко време, а затим поче говорити хладнијим гласом, наглашавајући произвољно изабране речи, које нису имале никакве особите вредности. -- Ја сам дошао да вам кажем, — рече он...