Дело

фРАНЦУСКИ ДУХ У КЊИЖЕВНОСТИ 161 Књижевност је прожмана извесним озбиљним, приктичним, разумним и буржоаским духом, коме је циљ да се користи и да ужива. Друга особина класичне књижевности је рационализам, научан и позитиван. Ван религије, свуда влада разум. Он искључује сваки лиризам, и тражи од књижевности да буде искрена и објективна, да изражава пре свега истину. Отуда је XVII век тако мало лирски и тако много психолошки. С друге стране опет, са разумом се јавља и речитост; она оставља трага на целокупну књижевност и производи нарочити књижеван род, који he имати толико полета. Видели смо, раније још, да је речитост једна од битних особина француске расе. Под утицајем разума се уравнотежује машта са истинитошћу, лиризам са речитошћу, стара грчка и римска филозофија са Хришћанством Књижевност показује тежњу за оним штоје опште човечанско: бира себе за предмет оно што сваки осећа и зна по себи. Њен најомиљенији предмет је унутрашњи живот човеков, разна психолошка стања и морални проблеми. Тако књижевност постаје апстрактна и психолошка, са моралном и поучном тенденцијом. Сталне теме о којима расправља, то су општа места из психологије и морала. Трећа особина класицизма је „друштвени“ карактер, који представља најважнији принос француског духа у литератури овог века. Књижевност има за задатак да забавља, развија и усавршава друштво: утичући на друштво, она ће примати тон од њега и подешаваће се према његовом укусу. У то друштво неће ући ни народ ни грађанство, него ће га образовати једино племство. Створнће се једно аристократско друштво, друштво отменог света, као израз вајкадашњих склоностп француског духа. Још при крају владе Хенрика IV аристократска класа је постала „отмен свет“. Од тада па за два века тај ће отмен свет имати огромна Јуплива на књижевност, и стално ће јој давати аристократско обележје. Прва форма отменог света потиче од оснивање Хотела де Рамбује. Како је нојава овог Хотела од значаја и у непосредној вези са нашим предметом, то ћу морати и на њој мало да се задржим. Са оснивањем Хотела де Рамбује улази жена, као важан чинилац, у друштвени живот и у књижевност. Све до XVII века место женино у друштву и књижевности бнло је врло скучено; од сада пак француски дух постаје сложенији и богатији новим елементима које