Дело

162 Д Е Л 0 је жена у њега унела. Оснивачи тог Хотела и светекога жпвота у Француској су жене, н оне he од сада давати тон францускоме друштву. Појава Хотела де Рамбује одговарала је најбитнијим потребама расе, т. ј. њеном инстинкту за удружљивошћу; појава која је уосталом оставила својих трагова на језик и на књижевност. Циљ је био чешће састајање истих људи и истих жена, не ради церемоније већ ради задовољства, и то ради простог задовољства што га пружа узајамно оићење које подстиче човека да да што најбоље зна и може. Тај салонски живот, чувајући се да буде званинан и фриволан, носио је скроз интелектуално обележје. Салон је био зборно место где су се измењивале мисли и где се водио жив разговор. Поред вечитих предмета разговора што их пружају дневне новости, оговарања и скандали, тамо се радо говорило о осећањима и њиховим преливима, о сујети, пријатељзтву и љубави; затим, о смислу и лепоти речи и нарочито о књижевности. Начело светског духа било је одвојити се од свега што није отмен свет, од свега што је просто и народно; ваљало је још одрећи се себе, привидно бар, и подешавати се према другоме и ради другог. То су били знаци отмености у друштву. А у разговору и књижевности бити отмен, значило је имати духа, бити духовит. Публика је прописивала закон књижевности и тражила од ње, пре свега, да буде јасна али, исто тако, и да се бави само оним што је на домаку свију, т. ј. општим местима. Казао сам, најважнији предмет класичне књижевности био је човек, просечан човек, који је имао веза само према богу и према људима, т. ј. према друштву и религији. Француском духу, у ово време био је недовољно познат човек остављен самом себи и човек у односу према природи. Исто тако, будући да се формирао једино у аристократскоме друштву и под његовим утицајем, француски дух XVII века показује недостатак, тако да кажем, народскога осећања, и равнодушан је према простоме свету. Тако, појава отменог света имала је свој узрок у потребама расе; и затим, то отмено друштво пречистило је и усавршило ирвобитне одлике француског духа. Најзад, утицањем овог друштва на књижевност, створена је једна рационална и аристократска књижевност. * Остаде још да се објаснн ирециозност, која је потпуно негирање францускога здравог разума. Две ствари дају објаш-