Дело

164 Д Е Л 0 ❖ ❖ Од свију књижевних радова који су цветали у XVII в. најзнатнији су: трагедија, надгробне и црквене беседе и мисли у облику афоризама. Сва се три рода дају објаснити нарочитим склоностима француског духа. Видели смо још fy [Песми о Роланду способност француског генија у оцртавању карактера и у живоме представљању драмске радње. Још онда он је показивао тежњу за трагичним ефектима. У XVII в. те су се особине јавиле у пуној својој снази, и обогаћене још новим елементима. Непотребно је наглашавати да је речитост најурођенија Французима. У веку Луја XIV та је речитост створила ^нарочити жанр и дала у њему ремек-дела. Религија је упутила то беседништво на величање Хришћанства и тумачење догме, и у томе апсорбовала најлепше дарове Босјеа и Фенелона. Најзад љубав за уопштавањем и јасношћу и рационалан класични дух створили су један нарочити облик прозе, исказивање мисли у афоризмима, у чему су Ла Рошфуко, Паскал и Лабриел дали сјајне обрасце. Недостатак лпрског песништва објашњава се средњом даровитошћу Француза у лирским изливима, и њиховим сувише позптивним духом. На овом месту нас се не тичу сви велики писци класични, ни они који имају велику историску важност у развоју класицизма; са две три речи поменућу само оне у којима се потпуно и карактеристично јавља дух расе. К о р н е ј. Основни принцип његове драме је истинитост, сличност са животом. То је разлог што он усваја начело „три јединства“, које, међутим, не прима апсолутно, онако како су га критичари васпоставили. Јединства места, времена и радње дају извесну вероватноћу драми, онакој бар како ју је класични дух схватао. Ипак, кадгод су та јединства сметала природности радње, Корнеј их није узимао у обзир. Из сличних побуда, он избегава сувише сложену интригу и отклања све чудноватости. Схвативши драму као пгру страсти, и као борбу између страсти и воље, он је, да би трагичности дао што више вероватноће.