Дело

фРАНЦУСКИ ДУХ У КЊПЖЕВНОСТИ 165 бирао махом историске предмете. Велике историјске личности су истинпте и њима најбоље пристају јаке страсти. Затим, и публику је внше занимала судбина славних људи него судбина грађана. Тако је код Корнеја појам о драмској истинитости више рационалан него поетичан, и у томе он управо представља своју расу. Корнеј је још представник оних снажних и грубих природа, природа јаке воље и активних, које је Ренесанс завештао првој половинп XVII в. Код њега су чак и жене мало женске; оне, да би заслужиле љубав, треба да су морално јаке и савршене, Жена код Корнеја више ради вољом и разумом, него инстинктом и осећањем. Сграсти јунака у трагедији су плахе и велике, али противу њих се увек буне разум п дужност. Сид, на пример, иако воли Химену, није толико заслепљен страшћу да је не види; он је свестан своје јаке љубави, размишља о њој у апстрактним идејама, изражава их и доноси одлуку о своме држању. Воља увек нобеђује; дужност је преча од свега. Стил Корнејев није ни пластичан, ни високо уметнички, ни осећајан; он је речит, интелектуалан и пун сентенција. Језик му је нешто архаичан, али снажан и нрецизан. Ето у колико Корнеј продужава традиције француског духа; он их је сјајно изражавао, али их ничим није обогатио. Б о а л о. Боало нас интересује нарочито као заступник и теоретичар класичног укуса у францускоЈ књижевности. Пре њега укус је био неодређен и још се колебао; поред доброга је пролазило и средње: много писаца без вредности сметало је успеху истински даровитпх људи. Боало је утврдио култ здраве памети и дао разуму пресудан утицај у питању укуса; завео је ред и правилност у поезији, класификовао књижевне врсте, нроповедао отменост језика и прописао строгу верспфикацију. Год. 1674 он пише Поетску уметност иу њој излаже своје књижевне доктрине. Уплив његов био је нарочито осетан у публици, коју је научио да разликује добра дела од слабијих, и даровите гшсце од недароватих. На саме писце Поетика Боаловљева није јако утицала. Велики песници п уметници увек инстинктивно осећају основна правила из теорије књижевности и уметности, и сваки