Дело

180 Д Е Л 0 манире дилетаната (што су паметнији они били, у толико горе) који разгледају студије савремених уметника само зато, да би имали права да кажу, како је уметност пала и да, што више гледаш на нове, тим више увиђаш како су остали недостижни велики стари мајстори. Он је све то очекивао, све је то видео на њиховим лицима, видео у оној равнодушној немарности, с којом су говорили међу собом, гледали манекене n попрсја, и слободно шетали, очекујући да он открије слику. Али, без обзира на то, за све време док је пргвртао своје етиде, подизао завесе и скидао застирач, он је осећао силно узбуђење, и у толико више што му се, без обзира што су сви знатни и богати Руси морали бити, по његовим појмовима, животиње и будале, и Вронски, а особито Ана — допадаху. — Ево, ако је по вољи? — рече он, одмичући се у страну својим врцкастим кораком п показујући на слику. — То је Пилатово саветовање. Матија, глава XXVII, — рече он, осећајући да му се усне почињу трести од узбуђења. Он се измаче и стаде иза њих. За време оних неколико секунада, док су посетиоци ћутке гледали у слику, Михајлов је такође гледао у њу, и гледао равнодушним туђим оком. За ових неколико секунада он је унапред веровао да ће они дати највиши и најправичнији суд, баш ови посетиоци, које је он тако презирао пре неколико минута. Он заборави све оно што је мислио о својој слици пређе, за оне три године док ју је радио; он заборави све оне добре њене стране, које беху за њега несумњнве, — он је гледао слику њиховим равнодушним, странпм, новим погледом и није видео у њој ничега ваљаног. Оп је видео на првом месту зловољно лице Пилатово и спокојно лице Христово, а на другом месту фигуре Пилатових службеника и лице Јованово, које се загледало у оно што се догађа. Свако лице, које је са таким тражењем, таким грешкама и поправкама, израсло у њему са својим особнтим карактером, свако лице, које му је донело толико мука и радости, и сва ова лица, која су толико пута премештана да би се сачувало оно што је опште, све нијансе колорита и тонова, које је са таквом муком постигао, све то скупа — сада, гледајући њиховим очима, изгледало му је као нискост, хиљаду пута поновљена. Најдрагоценије за њега лице, лице Христово, средиште слике, које му је донело толико усхићења кад је бпло пронађено, све је било нзгубљено за њега, кад је