Дело

182 Д Е Л 0 плашљиве сете одједном пређе у одушевљење. И онога часа сва његова слика оживе пред њим, са свом неисказаном сложеношћу свега живога. Михајлов опет покуша да каже, да је и он тако исто разумевао Пилата, али усне његове непокорно дрхтаху и он не могаше да изговори. Ана и Вронски су такође нешто говорили оним тихим гласом, којим обично говоре на сликарским изложбама, у неколико да не би увредили уметника, а у неколико да не би гласно исказали глупост, коју је тако лако рећи, говорећи о уметности. Михајлову изгледаше да је слика и на њих учинила утисак. Он приђе њима. — Како је диван израз Христов! — рече Ана. Од свега што је она видела, овај јој се израз највише допадаше, и она осећаше да је то средиште слике, те ће с тога и ова похвала бити пријатна уметнику. — Види се, да Му је жао Пилата. То је била такође једна од хиљаде тачних комбинација, које су се могле наћи у његовој слици и фигури Христовој. Она је рекла да Му је жао Пилата. У изразу Христовом мора бити и израз жалости, јер у њему постоји израз љубави, надземаљске мирноће, спремности за смрт и свести о узалудности речи. Разуме се, постоји израз чиновника у Пилату и жалости у Христу, пошто је један — оличење телесног, а други — духовног живота. Све то и много што шта друго синуло је у мислима Михајлова. И опет његово лице засија од усхићења. — Да, и како је израђена ова фигура, колико је ту ваздуха. Просто дајеобиђеш, — рече Гољењишчев, очевидно показујући том напоменом да он не одобрава садржај и мисао фигуре. — Да, дивна вештина! — рече Вронски. — Како се ове фигуре у позадини издвајају! То је техника! — рече он, обраћајући се Гољењишчеву и наговештавајући тиме онај разговор, који су међу собом имали, и у коме је Вронски очајавао, како неће достићи ову технику. — Да, да, дивна! — потврдише Гољењишчев и Ана. Без обзира на узбуђено стање, у коме се Михајлов налазио, напомена о технпци јако га огреба по срцу и он се, љутито погледавши у Вронскога, одједном натмури. Он је често слушао ту реч техника и никако није могао да појми шта су под том речи разумевали. Он је знао да су под том речи разумевали механичку способност сликања и цртања, потпуно независну од садржине. Често је он опажао, као и у овој садањој похвали,