Дело
АНА КАРЕЊИНА 183 да су технику противостављали унутарњој вредности, као да се могло насликатп добро оно, што је било рђаво. Он је знао да је требало доста пажње и обазривости да се, за време скидања покривача, не повреди сама слика као и да се скину сви покривачи; али вештине сликања, технике ту није било никакве. Кад би се маломе детету, или његовој кувариди такође открило оно, што је он видео, онда би и онн умели ољуштити оно што виде. А најискуснији и највештији живописац-техничар самом механичком снособношћу не би могао насликати ништа, кад му се пре тога не би откриле границе садржине. Осим тога, он је видео да ако се почне говорити о техници, онда он за њу не може бити хваљен. У свему, што је сликао и насликао, он је видео недостатке, који му параху очи, а који су долазили од несмотрености при скидању покривача, и које сад није могао поправити а да не поквари целу слику. П готово на свима фигурама и лицима он је видео још остатке покривача, који нису били сасвим скинути и који су кварили слику. — Једно би се могло рећи, ако донустите да вам учиним ту напомену... — примети Гољењишчев. — Ах, драге воље, молим вас, — рече Михајлов, осмејкујући се притворно. — А то је, да је Он код вас човекобог а не Богочовек. У осталом, ја знам да сте ви то и хтели. — Ја нисам могао сликати оног Христа, кога немам у души, — рече Михајлов мрачно. — Да, али у таком случају, ако допустите да изразим своју мисао... Ваша слика је тако добра да јој моја напомена не може ништа нашкодити, а уз то ово је моје лично мишљење. Код вас је то друкчије. Сам мотив је други. Али узмимо, рецимо, Иванова. Ја мислим да ако је Христос сведен на степен историске личности, онда би боље било да је Иванов изабрао другу историску тему, свежу, недпрнуту. — Али кад је то највећа тема, која се намеће уметности? — Ако се потраже, наћи ће се и друге. Али ствар је у томе, што уметност не трпи препирке и расуђивања. А код слике Иванова за верујућег и неверујућег појављује се питање: је ли то Бог, или није Бог? и нарушава јединство утиска. — А зашто? Мени се чини да за образоване људе, — рече Михајлов — препирке никакве не може бити.