Дело

186 Д Е Л 0 XIII Михајлов је продао Вронскоме своју слику и пристао да ради портрет Анин. У одређени дан он дође и поче рад. На петом сеансу портрет изненади све, особито Вронскога, не само сличношћу, него и особитом лепотом. Чудновато је било, како је Михајлов могао наћи ту њену особиту лепоту. „Требало ју је познавати и волети, као што сам ја волео, па да се нађе онај њен најљупкији душевни израз“, мислио је Вронски, ма да је он тек по овом портрету познао тај њен најљупкији душевни израз. Али израз тај беше тако истинит да се и њему и другима чинило да су га давно познавали. — Колико се времена бакћем и ништа нисам урадио, — говорио је он за свој портрет, — а он само погледа и наслика. Ето шта значи техника. — То ће доћи, — тешио га је Гољењишчев, по чијим појмовима Вронски је имао и талента, и што је главно, образовања, које даје узвишен поглед на уметност. Убеђење Гољењишчева у таленат Вронскога подржавано је још и тиме, што му је потребно било саосећање и похвала Вронскога његовим чланцима и мислима, те је осећао да похвале и потпора морају бити узајамне. У туђој кући, а особито у палацу код Вронскога, Михајлов беше сасвим друкчији човек, него у својој студији. Он беше непријатељски ионизан, као да се бојао зближења с људима, које није поштовао. Он је звао Вронскога — ваша екселенција, и никад, без обзира на позиве Анине и Вронскога, није остајао на ручку, нити је долазио друкчије, осим на сеансе. Ана беше љубазна према њему више, него према другима, и благодарна за свој портрет. Вронски је био ирема њему више него учтив и очевидно интересовао се суђењем уметниковим о својој слици. Гољењишчев не пронушташе ни један случај а да не покуша улити Михајлову праве појмове о уметности. Али Михајлов остаде према свима подједнако хладан. Анаје осећала, по његовохМ погледу, да је волео да гледа у њу, али он избегаваше разговоре с њом. На разговоре Вронскога о његовом живопису он је упорно ћутао, и тако исто упорно ћуташе, кад му показаше слику Вронскога, а очевидно беху му тешки и разговори Гољењишчева, на које му није одговарао. Уопште, својим уздржљивим и непријатним, готово непријатељским односима, Михајлов им се није допао, кад га пзближе