Дело

188 Д Е Л 0 но који стално обмањује себе тиме, како му мисао није сазрела,. како је још носи у души и како спрема материјал. Али Гољењишчева је то озлоједило и намучило, Вронски пак није могаода се вара и мучи, а особито да се озлојеђује. Са својственом му одлучношћу карактера, не објашњавајући ништа и не правдајући се, он престаде да се занима живописом. Али, без тога занимања, и њему и Ани, која се зачуди његовом разочарењу, живот у талијанском градићу учини с& тако досадан: палацо одједном постаде тако очигледно стар и прљав, тако непријатно падаху у очи мрље на завесама, пукотине на подовима, обијен леп на симсовима, и тако досадан постаде све јадан исти Гољењишчев, талијански професор и Немац-путник, да је потребно било промепити живот. Они одлучпше да иду у Русију, у село. У Петрограду Вронскн намеравашеда изврши поделу с братом, а Ана да види сина. Лето пак намераваху да проведу на великом наследном пољском добру Вронскога. XIV Љовин је већ трећи месец био ожењен. Он је бпо срећан, али сасвим не онако како је очекивао. На сваком кораку он је налазио разочарења у пређашњим сањаријама и нове неочекиване чари. Он беше срећан, али, ступивши у породични живот, видео је на сваком кораку да то сасвим пије било оно, што је он замишљао. На сваком кораку он осећаше оно што би осетио човек који је, гледајући, уживао и наслађивао се одмереним, срећним кретањем чунића по језеру и после тога сам сео у тај чунић. Он је видео да није доста само седети право, не љуљајући се, — него је требало, не заборављајући нн за тренутак* пазити на правац пловидбе, требало је знати да је под ногама вода и да треба веслати, да је то тешко за руке које нису навикле, да је то гледатп лако, но радитп то, ма да је и врло нријатно, али је врло тешко. Као нежењен човек, посматрајући брачни живот других људи, њихове ситне бриге, свађе, љубомору, он се презрпво у души осмејкивао. У његовом будућем брачном животу пе само да ннје могло бити, по његовом убеђењу, ничега сличног, него чак и све снољне форме, чињаше му се, морале су бити у свему сасвим различне од живота других. II одједном, уместо свега тога, живот његов са женом не само да се није скристалисаа особито, већ напротив, сав се сложио из оних најништавнијих