Дело

198 Д Е Л 0 Он поче говорити, желећи да нађе оне речи, које би могле не да је разувере, него само да је умире. Али она га не слушаше и ни на шта не пристајаше. Он се наже к њој и дохвати њену руку, која се противила. Он јој пољуби руку, пољуби је у косу, опет јој пољуби руку — она је једнако ћутала. Али кад је узе обема рукама за лице и рече: „Кити!“ — она се одједном прибра, исплака и умпри. Решено је било да сутра путују заједно. Љовин рече жени да он потпуно верује да је она хтела да иде само зато да би могла бити од користи, сложио се с тим да присуство Марије Нпколајевне код брата нема ничега непристојног; али у дубини душе он је путовао незадовољан, и њом, и собом. Он беше незадовољан њоме зато, што она није могла да нрими на себе ни толико да га бар пусти, кад је то било потребно (и како му чудновато беше да мисли, да се он, који до скора још није смео да верује срећи да га она може заволетп, — сад осећао несрећан што га она сувише воли!) а собом незадовољан зато, што је карактером попустио. Још више се у дубини душе није слагао с тим, што се ње не тиче она женска која је с братом, и он је сужасом мислио о свима сукобима, на које би се могло наићи. Само то што ће његова жена, његова Кити, бити у једној соби с проституткОхМ, доводило га је до стресања од ужаса и одвратности. XVII Гостионица губерниске вароши, у којој је лежао Никола Љовон, бпла је једна од оних губерниских гостионица, које се уређују ио новим усавршеним обрасцима, са најбољим намерама чистоће, комфорта и чак елегантности, али које се, према публици која их посећује, са изванредном брзином претварају у прљаве механе са претензијом на савремену усавршеност и које самом том претензијом постају још горе од старинских, просто прљавих гостионица. Ова гостионица већ је дошла у то стање. II војник у прљавом мундиру, пушећн цигару пред вратима, који је требао да представља вратара; и гвоздене, са промајом, мрачне и непријатне степенице; и одрешити келнер у прљавом фраку; и општа сала са прашљивим воштаним букетом цвећа, који украшава стол; и нечистоћа, прашина и мурдарлук свуда, и у исто време некаква нова савремена жељезничка самозадовољна ужурбаност ове гостионице, — изазваше