Дело

200 Д Е Л 0 У првом магновењу Љовпн спази израз жудне радозналости у оном погледу, којим Кити гледаше у ову непојмљиву за њу, ужасну женску; али то је трајало само један тренутак. — Је ли, шта је? Како је он? — обрати се она мужу, а затим њој. — Та не може се у ходнику разговарати! — рече Љовин, јетко обзирући се на господина, који је у то време, клецајући ногама, токорсе својим послом ишао по ходнику. — Онда уђите унутра, — рече Кити, обраћајући се већ прибраној Марији Николајевној; али, спазивши уплашено лнце мужа, — идите, идите, и пошљите по мене, — рече она и врати се у собу. Љовин пође брату. Он никако није очекивао оно, што је видео и осетио код брата. Он се надао да ће наћи оно нсто стање самообмане, које, по чувењу, тако често бива у јектичавих, и које га је тако силно поразило за време јесенашњег доласка братовог. Он је очекивао да ће наћи још одређеније физичке знаке приближене смрти, већу слабост, већу мршавост, али ипак готово онај исти положај. Он је очекивао да ће га обузети они исти осећаји жалости за губитком љубљенога брата, п осећаји страха од смрти, који га обузеше онда, само у већем степену. И он се спремао за то, али је нашао сасвим друго. У маленој прљавој соби, упљуваној по измаланим зидовима, иза чије се танке преградице чујаше говор, у атмосфери нуној загушљивог ваздуха нечистоће, на одмакнутом од зида кревету лежало је тело покривено јорганом. Једна рука тога тела била је поврх јоргана, а огромна, као грабуље, шака те руке беше непојмљиво утврђена за танку и равну од почетка до средине дугачку лакатну кост. Глава лежаше страном на јастуку. Љовин спази ознојену ретку косу на слепим очима и затегнуто, готово прозрачно чело. „Не може бити, да је ово страшно тело брат Никола“, помисли Љовин. Али он приђе ближе, угледа лице и сумња већ поста немогућна. Не гледајући па страшну промену лица, Љовину је требало иогледати у ове живе очи, које ногледаше у њега, опазити лако кретање уста под слепљеним брковима, па да појми ону страшну истину, да је то мртво тело било његов жив брат. Сјајне очи строго и прекорно погледаше на брата, који је улазио. И одмах се тим погледом установи жив однос из-