Дело

ТУМАЧЕЊЕ фпЗИЧКИХ II СОЦПЈАЛНИХ ПОЈАВА 15 да се принцип Карнотов не да ирименити, само нма нечег што пам се измиче од нашег опажања за потпуну примену закона ентропије. Аналогих органа рефрпгатору мора бити, и топлота околине пма утицаја на температурне разлике. Код махина влада једначина хемијске енергије. Угаљ се претвара сагоревањем потпуно у калорифичку енергију и од ове се 10—15% претвара у рад. Електрична батерија нретвара сву енергију хемијску у рад, н да цинк није скуп, издашност би била велика ових махпна електричних (батерије). Овај последњн случај изгледа да је у супротности са Карнотовим принципом, што не треба заборавити да је овде процес батерије претварање у механичку енергију не топлоте, која из напада на цинк произилази, већ хемијске енергије и то без њеног пролаза преко топлоте. Такав ће исти случај бити и са енергијом физиолошком. Физиолошка енергија се дели на три дела: 1) физиолошку енергију минималну за одржавање организма, кретања срца и др., што код човека за 24 сата чини 1.500 калорија; 2) калорифичку продукцију за борбу организма са околином, са хладноћом — ова се енергија зове функцијом термогенетичком — и она расте са разликом температуре организма и околине; 3) потрошену енергију за одржање активности ткања при спољњем раду организма (Lefevre). За тачну примену прпнципа одржања енергије и ентропије остаје физиологији задатак да енергију физиолошку тачно детерминише мерљивим параметрима. На трансформацију енергије у мускулима такође се да применити режим оба термодинамичка закона. Продукцијом последње партије енергије анималне хемијска се енергија од хране претвара у механичку. Мускул ради на два начина: један је кад се њима ствара спољни рад, а други кад држи какав терет — рад статички. Два мускула једнако контрахована неједпако се загревају, веће је загревање код мускула за статички напор, но код онога који даје рад. Рад и топлота долазе од енергије хемнјских реакција, које се збивају у контрахованом мускулу. Ако је контракција за статички напор без спољњег рада, хемијска се енергија деградира и налази се претворена у топлоту. Ако има спољњег рада, он иостаје на рачун хемијске енергије, и ово се види на мањој енергији калорифичној. Свуда је овде претварање хе-