Дело

16 Д Е Л 0 мијске енергије у енергију, њој еквивалентну, енергију механичку. Овде немамо одступања од општег закона д е г р аД а ц иј е. Енергетика биљака се такође да обухватити горњим ставовима термодинамичким. У ткањима биљака ресипраторне реакције слободне енергије хемијске врше се упливом сунчеве светлости. Овде постоји деградација компезаторне енергије, која даје репродукцију потенцијалне енергије хемијске на рачун калорифичне. — Еволуција и деградација су готово синоними. Чалази се да трансформација прогресивних бића, стварање савршенијих организама пема противности са Карнотовим законом законом деградације. Свет се физички троши. Бића и цивилизацпје само су бране овом физичком стању, то су средине где се прелаз из једне енергије у другу еквивалентну врши често без нрелаза преко нижих врста енергија. Прогрес је само повећавање корнсне енергије, коју не треба побркати са енергијом, која се може потрошити, јер ова је све мања. Закоп је дегредације закон еволуције само у назадном смислу и цивилизација је привремена брана рашћењу енергије која се не да искористити (некорисне енергије). IIIIII Први је принцип термодннамички еквпваленција рада и топлоте; други је еквиваленција трансформације или Карнотов став — принции ентроппје. Трансформације у природп су реверзибилне и иреверзибилне. Једне су ириродне а друге инверзне су вешгачке. Прпродне су прелаз рада и електрицитета у топлоту, а обратно прелаз топлоте у рад је вештачка трансформација. Нрелаз тонлоте са топлог на хладно тело јесте природна трансформација; обратно је вештачка промена (машина за хлађење). Има и индиферентних промена у нрироди. Прелаз механичке енергије у електричну је индиферентна транспормација, јер се ту не губи енергија. На основу овога но Клаузијусу је Карнотов принцип у томе: да се вештачка т ра н сфор мациј а може произвести само помоћу природне трансформације еквив ал е н тн е.