Дело

РОЂЕНДАН (Прнча о фаталним празницима једне многочлане породпце ) Шеф ми је, и у томе је све моје зло. А човек, иначе, добар и љубазан н пун отмених манира. — Данас моја госпођа ташта слави свој рођендан — рече ми он једног дапа. — Интересантна жена: слави, формално слави! И пази и на најмање ситнице. Тако, колико год нас је у кући, сви јој за тај дан спремимо но какав поклон... Алп се она не задржава само на томе; и моји пријатељи дужни су честитати јој тај дан, и она формално честитања прима!... II чак очекује љубазности и од њих! Знам, један мој добар пријатељ, баш лањске године на овај дан, донео јој један поклон за који је она нашла да не одговара њеном достојанству и значају дана који прославља, и око тога је после било читаве комедије. „Овога господина — рекла ми је она — да избришеш из списка својих пријатеља, или ти ја више нисам ташта!“ Једна мука, жива мука с њом! Кажем вам: интересантна жена! — Донекле госпођа право и има — рекох ја из чисте учтивости. — Што кажете: и има право. Тако и јесте — прихвати он са нешто мало жестине. — Или поклон да буде поклон, достојан личности којој се даје, или да га и нема! Ја, опет из чисте учтивости, климнух главом у знак потврде. — Ви ћете нас свакојако данас посетити?... Дођите, биће јој мило. Мене хладан зној изби, из разлога којп није тешко погодити. Пошто сам прогутао неколико врло горких, управо чемерних, ваљушака, измирих се са судбином и гласом на мртво име испребијана човека упитах: