Дело

РОЂЕНДАН 25 па ми се и од њега учинише два г. шефа. А још кад увидех да је то министрово писмо било врло интимног и срдачног, другарског и фамилијарног карактера, мени мој г. шеф одједном толико порасте, да ми се учини да главом додирује плафон! Министрово писмо, чудна је то ствар!... Боже мој, мој г. шеф и мој министар другари! Боже мој, мој г. шеф другар мога министра, а ја код њега у канцеларији седим, пијем кафу, пушим и разговарам! Велика ствар!... II то међу њима није, да кажете, просто другарство. Мој министар у пријатељској и другарској шали дира и пецка мога г. шефа за неку варошку бабицу Фемку! Ту интимност може разумети самоједан српски чиновник, и ја сам је разумео. По свршеном разговору, ја, пун cpehe, пођох у своју канцеларију. И већ се и за кваку ухватих, кад ме мој г. шеф понова викну. — Умало да заборавим! — рече он и прекорно се такну прстом у чело. — Знам да he вас интересовати: моја најмлађа ћерчица слави сутра свој рођендан. — Е! — узвикнух ја заирепашћен. После видех шта сам учинио, и одмах предузех да се поправим. Изјавих да ми је мило и Бог зна како, и рекох како је то лепо, управо врло лепо, и како је похвално за родитеље што своју децу васиитавају у духу лепих народних традиција. И лице мога г. шефа, на коме је мој узвик био исписао и знак чуђења и знак питања. разведри се. — Интересантно дете! — рече он смешећи се поноснто. — II оно слави, формално слави! II формално прима честитања, и, као каква маторка, пази и на најмање ситнице! Један формалиста, само тако може бити! Мене поче прожимати језа и, са обзиром на много што-шта, рекох доста несигурним гласом, без мало гласом на мртво име испребијана човека, да је то врло лепо и да тако и треба да буде. — Мало дете — продужује мој г. шеф — а пуно достојанства и уочљиво до зла бога! Не би оно примило ма какав поклон, па не знам шта да буде!... И злопамтило! Ако се на кога тим поводом озловољи, е памтиће га, што оно реч, до Страшног Суда, и никад му неће опростпти! „Тато — говори ми после често — тај чика није добар и ја га не волим; немој ни ти да га волиш!“ Кажем вам: ннтересантно дете, управо феномен! Ја дадох томе феноменалном детету заправо и честитах оцу што га је Бог усрећио једним таквим дететом.