Дело

26 Д Е Л 0 — Заиста, то је реткост! — узвикнух ја, тек колико да иоправим онај свој први узвик. — Те још каква, господине! — прихвати срећни отац са иуно достојанства и гордости. — II чисто није за веровање да једно тако мало дете зна ко све треба да му честита и да га обрадује каквим лепим поклоном! А још мање је за веровање то, да једно тако мало дете уме да направи фину разлику између псклона и поклона! Кажем вам: чудо, и ја се, просто, бојим за њега! Измирен са судбином, ја иросух пуну врећу најпохвалнијих речи за то јединствено дете, и онда другу пуну врећу најласкавијих комплимената просух за јединствено-срећна родитеља његовог. После сам мирно отишао у своју канцеларију и ревносно, ничим неузнемираван, радио и до подне и по подне. А сутрадан опет сам имао прилике да видим господара прве месне галантериске радње и његове иомоћнике; опет с њима заједно чинио избор; опет осећао да ме нешто у грлу дави и да су ми панталоне у појасу прилично широке; опет све онако исто, само не у оноликој мери као нрви пут; опет разговор о принципу радње, али сад као случајно и без указивања на ону црну таблу са крвавим словима; опет опажање допуне између трговине и дипломатије; укратко, опет све оно исто, само сад у много блажој и сношљивпјој форми. II за дивно чудо да ме овом нриликом ни најмање није зачудила изјава господара радње о томе да је тога дана рођендан најмлађе ћерчице мога г. шефа, као нп његова констатација: да је одмах знао у чему је ствар, како ме је у радњи својој видео. Све ми је то сад било више обично, без мало сасвим обично. Па сам се после спремио и отишао на честитање, исто као и први пут, само сад са том разликом што сам знао коме сам и шта честитао, кога је све било, с ким сам разговарао и о чему, и шта је свирано на клавиру. — Ви сте јуче у очима моје ћерчице однели рекорд, и ја вам искрено честитам! — рече ми сутрадан мој г. шеф усхићено и пријатељски ми стиште руку. — Моја мала пуна је хвале о вама. „Татице — рекла ми је она — ја овог новог господина јако волим, и молим те да га и ти волиш!“ Пољубио сам је у чело и заилакао сам се од радости. Е, господине мој, велпка је то реч родитељ, а још већа дете!... Кажем вам: интересантно дете!