Дело

РОЂЕНДАН 33 Враћајући ми писмо, он дубоко уздахну и тужно заклима главом. — Исти случај као и са мном — рече он гласом на мртво име испребијана човека. — Ту исту госпођу молила је н моја снаја, и она је, према обећању, већ двапут разбила нос министру, али сам ијајош непрестано овде „на белом хлебу“... Као што видите, по министарском носу можете, као по самару, лупати колико хоћете, па и то, на крају крајева, не значи ништа. Мени се смучи у души, и пред очи ми изиђоше и мој г. шеф, и цела његова фамилија, и мој министар, и она велика госпођа из Београда што мога министра бије по носу, па и моја добра баба, — сви црњи од угљена! II тако још очајавам, трпим, ћутим, надам се и — још не крадем акта... И тако ћу још очајавати, трпети, ћутати и надати се догод будем могао издржати без крађе акта, а ако ме једног дана буде нестало са овога света, ви промените име овом наппсу и штампајте га под насловом „Записи једног самоубице". Чеда ПоповиЂ. *04Дело, 54, књ. 3 I