Дело

472 Д Е Л 0 Г. Миле тако обраћа пажњу на један факт, који до сада није био познат. Мп познајемо у Србпји једну цркву, у којој се налази живопис, који би се у свему поклапао са поменутим живописом иконокласта. Црква припада, по свему судећи, добу кнеза Лазара. Интересантне су аналогије у живопису ове цркве и споменутих цркава у Каиадокији и на Криму. 9еодорт> Шмитт). Паметнпцигћ на блњгарската старина (одштампано из Периодическо сппсанпе XXI 1909). Софиа 1909. У лето год. 1907 пропутовао је Т. Шмит, секретар рускога археолошкога институра у Цариграду, кроз Бугарску, !да би се упознао са њеним уметничким споменицима. Писац је нашао обилан материјал, ну није имао довољно времена ради проучавања. Њемујепало у очи пропадање бугарских старина, које ревносно потпомажу самп Бугари. Пао му је у очи и утицај истока на формирање старе уметности у Бугарској. Овоме утицају су, по његову мишљењу, узрок јереси, које су налазиле у Бугарској плодно земљиште, а нарочито Богомилска јерес, којаје овде била ухватила дубок корен. Ова нам тврдња изгледа далеко вероватвдгја од хипотезе, коју је пре неколико месеци истакао у својим конференцијама у Фрапкфурту познати научник Ј. Стжиговски, као да се оријенталски утицаји у уметпости средњега века на Балкану имају објаснити неком нарочи'10м бугарском уметношћу, коју су Бугари донели са собом из своје старе домовине у Азији. Чланак је писан са тенденцијом, да у Бугара подстакне живљи интерес за цроучавањем њихове старе уметности. Отуда нам он не износи преглед уметничкпх сноменика у Бугарској, нити ће се у њему наћи описа цркава или живописа, већ се све своди само на наглашавање потребе за што скоријим и што темељнијим проучавањем споменика бугарске прошлости. Н. Gelzer, Byzantinische Kulturgescliichte. Tiibingen, 1909 стр. 128. Из хартија, које су заостале по смрти чувенога хисторичара из Јене, Гелцера, његов син јесклопио ову културну хисторпју Византије п издаојенасвет. Натпис обећава много више, него што се у спису пружа. Ту је реч о василевсу, о церемонијама на византиском двору, о византиској дипломацији, о војним и цивилним чиновима, о аграрноме пптању, о цркви и монаштву и о трговпни у византиској епоси. Много новога неће се у овоме сппсу наћи. Ипак су поједине теме од велика интереса и никад нпје излишно враћати се на њих често пута. Упжтване за ст>биране и запазване на старини. Софин 1909, 82 стр. 160. Археолошко друштво уСофији издало је унут за прибирање и регистрирање старпна. Овакви су упути необичпо корисни, јер помажу и непосвећенима, да се у проучавању старина могу оријентисати. Морамо констатовати, да се у Бугарској и на надлежноме месту п у археолошкоме друштву осећа много живљи интерес за што свестранијпм проучавањем старих споменика, него што је то у нас случај. Dr. Влад. Р. Петкови*, Жича IV (одштампано из Старинара 1909). стр. 80, у 8°, са 49 слика у тексту. У овоме делу опсежне студије о Жичи говори се о живопису, о стилској анализи жпвописа, о орнаментицп и о анализи архитектуре. Иконографија се третира с обзиром на целокупну уметност хришћанску. По-