Дело

Б Е Л Е Ш К Е 473 }едпне пконографске теме првп пут се тачно фпксирају п разјашњују. Аналнзом стила утврђује се ранпја поставка о егзпстенцијн двају живоппса. Утврђују се п две врсте живоппсане орнаментике. Аналпзом архитектуре констатују се неке дотле недово.њно запажене појаве. Из историје бугарског народа. Г. Ганчо Ценов, бугарскп псторичар, штампао је своју опсежну расправу гПропзходЂтг. на Бт>лгаригћ и начала на бглгарската ДЂржава п ИЂрква“. У свом излагању Teopnje о досељењу Бугара. Г. Ценов борп се протнв до сада познатога факта да су Бугарп дошлн на Балканско uoлуострво са Волге, већ покушава пзвођење закључака, да су Бугари староседеоцн Тракпје, Мизпје п Панонпје. — Наши псторпчари. који се баве п псторијом бугарскога народа, тре<*ало бп да кажу свој суд о теорпјп Г. Ценова. Историја српске и хрватске књижевности. — Ако не рачунамо „Лекцпје пз исторпје српске књнжевностп“ од Жпв. Симића, скоро ће бптн 40 гбдина како се у Београду нпје појавпла нп једна књпга о псторијп српске књпжевностп. А одавно се већ осећала потреба да се једна књпга о томе наппше, јер „Историја српске књпжевностн“ од Стојана Новаковића изгубнла је врло много од своје вредностп. Од 1871 године, када је Новаковпћ пздао поменуту своју књпгу, па до данас урађено је много на нсторпском пспнтпвању п истраживању у областп српске п хрватске књпжевностн: напнеане су многобројне расправе п монографије, пронађено је п штампано доста новпх рукоппса. Требало је дакле све ресултате средитн у једној књпзп која ће чптаоцу датп јасну п прегледну слику развптка и стања српске п хрватске књижевности до данашњих дана. Нарочито је једна таква књпга бпла од преке потребе за наставу у средњим школама па п на Унпверситету. Покушајп Жпв. Симпћа и. у новије време. Јована Грчпћа нпсу довољно успелп. II једна п друга књига пмају много недостатака. тако да се п после њпх осећала потреба да се напише псторија српске и хрватске књижевностп. За последњпх пак неколико месеци добисмо две књпге о исторпји српске књпжевности. Једно је „Преглед српске књпжевностп“ од Павла Поповпћа. ванредног професора Универсптета, која је штампана прошле годпне п коју смо ранпје објавилп у „Делу“. Друго је „Историја српске п хрватске књпжевности словенско-народнога језика, с уводом о почетку словенске ппсмености“ од проф. Андре Гавриловпћа. {Београд, 1910. Нова штампарија „Давпдовпћ". У 8°, стр. XV-(-208. Цена 4 дпнара). Остављајућп за доцнпје, ако нам се укаже могућност. да ове књнге опшпрније прпкажемо, засада ћемо пх само једну с другом упоредпти. Кад се ове две књиге упореде, вндеће се да оне нмају п слпчности п разлике у грађн п у начпну обраде. Пре свега нп у једноЈ' нп у другој нпје обухваћена целокупна псторија српске п хрватске књпжевности. II Поповпћ п Гавриловпћ пишу псторнју српске књижевности. иисане ћирилицом. углавном до краја 16. века. II један п други деле књижевност по књпжевнпм врстама. 0 радњп хрватскпх п далматпнских глагољаша не говорп нпшта вн Поповпћ нп Гаврпловпћ, сем што Гаврпловић само спомпње најстарпје споменике ппсане глагољпцом. То су слнчностп. Разлпке су много знатнпје. Поповић опшпрпо говори о народнпм умотворп-