Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 133 што више пустимо да говори —, па реците, није ли то један ужасан низ гадних скрнављења Науке, којој Томић треба као свештеник да служи, а коју он по блату вуче и — експлоатише? Узимамо најпре књигу под насловом „Из историје Црне Горе. Две расправе", 1901. На прве 23 стране има једно двадесет кратких текстова италијанских, које писац наводи у потврду ономе што каже у тексту. Готово невероватно, али сасвим тачно — тако рећи ни један једини пут при цитирању и при употреби ових места.из архивалних докумената Томић није био исправан. Ми ћвхмо, међутим, неке, ситније, неисправности оставити на страну, а на неке ћемо се додније вратити; овде ћемо се, пак, ограничити — само на с е д а м између тих напомена. (стр. 5) „Зено ... га (пећког егзарха) је призвао к себи у Котор, и пошто га је лепо обдарио ... — патријарха . . . мољаше да ... посвети лице, које ће . .. моћи утицати на свој народ да остане сталан и одан заночетој ствари“.2 2 Tali lettere (за патријарха) sono state consignate al Vescovo di Pech, che fu l’altro giorno in questa Citta... e fu da me accolto con testimonianze di pien affetto e suisceratezz a ne ho mancato d’insinuarli, acci6 con questa occasione instilli negl’animi de fideli ia constanza a chi si 6 con prontezza eshibuito... Италијан, дакле, каже да је пећки владика б и о код которског провидура, а Томић зна да је б и о п р и з в а н од његове стране; у италијанском тексту читамо да га је Зено дочекао усрдно, а у Томића да га је л е п о о б д а р и о; напослетку, извор прича како је ировидур молио владику „да улије у душе верних сталност" и да је он на то радо пристао, а Академик говори о неком посвећивању лица које ће и т. д.! С-редњу погрешку ми разумемо: наш Академик не зна тако обичну реч као што је svisceratezza (срдачност), а у речнику је није могао наћи (ако је хтео себи дати труд да је потражи, јер он избегава такав рад недостојан великог мужа) због тога што у тексту друго слово није v него u. Али како да се објасне друге две погрешке? Како то да се fu (биоје) преведе са „био је нризван“, а обичан глагол instillare (улити) са „посветити лице“? Ми мислимо да се такве погрешке могу чинити само онда, кад се о ствари о којој се пише — ништа не мисли! (стр. 7—8) „да су били сви у борби код Вртијељке, ненријатељ би био потучен, а онп би се за свагда ослободили тур-