Дело

184 Д Е Л 0 ског ропства, и вест о томе допрла (?) би до самог султана, јер треба имати у виду велику штету, коју су Турци тамо претрпели, и која је много већа него се о томе чуло, што су, у осталом, и сами Турци у неколико признали да је тако“8 8 esprimendosi, che se tutti si palesavano constanti nella fattione di Cettine, sarebbe stato intieramente disfatto Tinimico e loro per sempre sottrati dalla barbara Tirranide e che sino in Saraio si habbia concepita questa verita con la rifflessione del danno considerabile, che ha risentito il di lui essercito dalli nostri assai maggiore del divulgato. Овај Томићев превод je просто скандалозан. Пре свега не били, него били постојани. Затим о каквој вестинемани речи у документу, а још мање о неком би (погодбеном начнпу). Даље,... али је најбоље да ми преведемо други део тог цитата, па нека читаоци упореде наш превод с Академиковим. „Чак и у серају прпзнаје се то с обзиром на знатну штету коју је турска војска од наших претрпела и која је много већа но што се рашчуло“. Дакле, вити „вест“ која би допрла (зар баш с две тачке?), нити треба имати што у в и д у, нити су Турци у н е к ол и к о не знам шта признавали. Велим „не знам шта“, јер се доиста из лепо срочене реченице Томићеве то не види. Интересантно је — да сиоменемо и то — да је овде Академика збунила реч sino, која значи истина „до“, али значи и „чак“. А то је једна реч, која се налази ваљда на свакој страни једне италијанске књиге. (стр. 12) „да би сачували то место и да би се одржала у вери Црна Гора, која је заслугом и посредовањем владике цетинскога изјавнла своју оданост каваљеру Зану Грбичићу у пме републике“. (прим. 17) per conservar il posto stesso e tener in fede tutto il Monte nero, gia dal Kavr Gio. Bolizza col mezzo del Vescovo di Cettine, e suo molto merito, com’ho rappresentato со1Г ultimo dispaccio (,) unito e datosi alla publica divotione. Овде Томић изоставља реч unito (да су племена црногорска између себе измирена) и место да каже да је Црна Гора изјавила р е п у б л и ц и оданост, он говори глупост да је то учинила у и м е р е п у б л и к е. (нрим. 40) l’attentione che contribuisce per promuovere e coltivare che quei popoli gia ben affetti al Veneto Nome, i publici maggiori vantaggi, chiamano in grata retributione gli effetti di