Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАфИЈА 135 quelle generose rimostranze che Г Eccmo- Senato e solito d’estender verso chi ... se ne rende degno. Овај je цитат рђаво наведен п овако нема смисла. (стр. 21) „нареди своме снновцу... да владици стави до знања, да ако оде у Пећ, Сињорија he на његово место поставпти другога за цетињскога владику.“38 (пр. 38) el mio Nepote ho incaricato d’insinuare al detto Vescovo che partendo gli p o t r e b b e dall’ auttorita di V. E. esser sostituito in sua vece i 1 V e s c o v o d i R i v a. Оставимо на страву то што у српском преводу стоји д р уг о г а (владику) место Vescovo di Riva, али с каквим правом Томић тврди да ће бити ностављен други владика, кад оригинал каже да б u се то могло деситиУ (стр. 23) „Куча, који ће, ако Сињорија у которски крај не пошље иомоћи иротив Турака, прпстати уз Сулејман-пашу.“42 (прим. 4‘2) Cuzi, che quando sino San Zorzi non si vedranno soccorsi d a q u e s t a p a r t e, di r i t o r n a r s e n e n u ov a m e n t e all’ obbedienza di Suliman. Зашто Академик изоставља податак „до Ђурђева-дна?“ Зашто каже „пристаће“ место „вратити се опет“ (под Сулејмана)? Али нека му је то богом просто. Међутим. кад каже „у которски крај“ место „и з которскога краја“ — ми не знамо шта да мислимо о њему. (стр. 23) „позвао (је)... главаре..., где ће (их) заклети“. (ирнм. 44) f а 11 о calar..., i Capi..li f e c c i rinovar scpra Г Evangelo... H e ћ e их заклети него их ј е з а к л е о и, према томе, није их само нозвао, него су му они и дошли. Рекли смо у почетку другог чланка да Томић није никакав историк, већ управо само један преводилац. И казали смо да у главном преводи с италијанског. Овај језик је дакле његова крава музара, која му даје ставу п — хонораре. Каква је та његова хранитељка, може се већ из овпх примера што смо их сад навели видети. Нпје то круина, снажна, здрава Швајцаркиња, негоједна бедна сеоска кравица, ситна, мршава и, јадиа, скроз туберкулозна. Али то ћемо далеко боље видети из идућих примера, које узимамо из академске расправе „Црна Гора за морејског рата“ (1907) стр. 215—219 (само четири стране). Да, видећемо јединствено незнање италијанског језика, алн и нуно не мање страшних ствари: онај оријенталски мурдарлук,