Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАфИЈА 137 рици... наредио је да из Котора изађе коњица, коју је упутио према равни“. Gli esteriori не значи „сви ранији" него само „спољни“, а „употребљавању на другој страни“ је додао пнсац из своје плодне фантазије. Него то је споредно. Али оно што долазн затим просто је колосално. Талијан каже да се из послате црногорске чете могу кула и пандурица снабдевати посадом и, даље, да је осим те чете послао и нешто коњице. Томић измишљава да је коњица изишла из Котора, да би се што лакше накупило људи за кулу и пандурицу. Он не само што не разуме један тако јасан текст и не види да пешадија треба да да ту посаду, него још говори апсолутну бесмислицу: изишла коњица, да би се што лакше накупило људи за посаду! (стр. 344) parche fermanđosi tuttavia in Trebigne Г Allaibegh d’ Ercegovina con un buon corpo de Turchi, et unendo quel Passa a Nevessigne altro sforzo di gente. (стр. 216) „Једна тешкоћа впше за провидура у овој прилицн биле су прииреме херцеговачког алај-бега у Требињу, чија се војска имала сјединити с пашином у Невесињу“. Томић мисли да ће се требињски алај-бег сјединити с пашом, али документ каже сасвим нешто друго: да, паиме, алајбег има једну већу војску у Требињу, а паша да купи другу војску. 0 њпховом сједињавању ни речи нема. „У Невесињу", даље, јамачно значи да ће се ове две војске здружити у тој вароши, али а Nevesigne значи само да је тај иаша из Невесиња! (стр. 345) corre il dubio, che havendo Tintelligenza con Solimano portino in un p u n t o m e d e s i m o le loro aggressioni a diverso e diametralmente opposto Conf'ine. (стр. 216) „по извештајима што их је имао с те стране обе (војске) су имале напасти једновремено са Сулејманом“. Не верујемо да је добро corre il dubio (говори се, помишља се — да he те две војске напасти) нревести са „по извештајима ... обе (војске) и м а л е су напасти“. Несумњиво, међутим, in un punto medesimo не значи „једновремено“, него на исто место, на исту тачку (напасти). Академик је сасвим изменио вмисао, јер није све једно хоће ли те две војске напасти једновремено са Сулејманом или на исту тачку. (стр. 345) Li Piperi, Cuzzi [et a 11 r i P o p o 1 i de Monti] [sono con vigore eccitati a prendere l’Armi et a dimostrare il corraggio] ..., ma ... d i f f i c i 1 e rissulta l’unirli.