Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРЛфИЈА 139 8000, јер што је у извору то је свето! Он још мање примећује да провидур чпни још гору погрешку саопштавајући Сенату да паша без Омера има 8000 (можда Томић то неће ни сад опазити). (стр. 345) assistenza, tanto piii necessaria ciuanto che essaminata dalla Porta Ottomana la deficienca in cui si trova Гассгеdita li sogetti nelle confinanti Provinzie, ha promosso al Patriarca di Pech un tal Caienich. Очевпдно je да наш научник ово место није разумео. Речи ,,si trova l’accredita li sogeti“ немају ннкаква смисла. (стр. 345) nel dubio che le di lui blanditie, spalleggiate dal timore de Turchi, raccolti possino partorire etc. И ово место није добро издато. Где је иогрешка, нећемо да кажемо. Можда ће се, истина, Академик сетити, али можда и неће. 0 аљкавости пишчевој ваљда говоре н ова два случаја која сад наводимо: (стр. 216) у прим. 365 каже се да је Ерицова денеше од 15 септ. 1692 штампана у ирплогу XLVII, а она је штампана у прилогу XLVI. (стр. 218) у прим. 378 упућује се на ирнлог XLIX, а треба да стоји XLVII. Осим тога за саслушање на које се ту упућује каже се у тој примедби: „приложено је Ерпцовој депеши од 27 септембра“, а стр. 346: „Саслушање је приложено депеши... Николе Ерица од 21 септембра“. А како да крстимо то што Томић једино исто писмо штампа од речи до речи два пут, стр. 223 и 349? То чини човек који другнма не да ни онда да штамиају поново један споменик, кад је р ђ а в о издат (он мора остати вечито рђав — тако хоће његова велика љубав према истини и науци). Напослетку, да видимо још један класичан пример. „Даће нам га академска расправа „Нолитички однос Црне Горе према Турској (Глас 68), стр. 63—68, На те т р и страннце (толико отирилике остаје, кад се одбију примедбе), учинио је Томић б е зб р о ј иогрешака и неисиравности. Има ту и нетачних превода, и измишљотина, и излишности, изостављено је у изворима, рђаво цитирано, писац се понавља, слеп је, некритичан, логика рамље. Хајде да побројимо знатније од тих случајева, поделивши их у групе.