Дело

462 Д Е Л 0 15). сита са капиталом од ... 50.000 ДИН. 16). V конзерви са капиталом од . . 50.000 17). Jt Овчар и Каблар с капитал. од 50.000 итд. итд. Не мањи напредак је учинило и наше занатство. На место многих старих и преживелих заната дошли су нови, модернији. Ну сви они и стари и нови за свој напредак и обезбеђену егзистенцију имају, у првоме реду, да захвале неуговорноме режиму, са његовим високим заштитним царинама на занатске производе а-угарскога порекла, који су због близине а-угар. пијаца нашим занатима до сада највише и конкурисали. Реткоје наћи кројача, шваљу, столара, бравара, колара, качара, итд., који би зажалио за ранијим интимним трговинским везама са А -Угарском. Јача акција и ако још далека од широких размера, осетила се и у земаљској пољопривреди. Тако, на плоднијим местима наше отаџбине, наћи ћете тамо, где се знало само за кукуруз и жито — већ гајење трговачких и културних биљака, као: конопље, шећерне репе, дувана, баштенског поврћа итд. — које су сопственику земљишта створиле годишњу ренту до 200 и 300 дин. од 1 ha, а богме, што је разуме се већ већа реткост (али куриозна) у смедер. јасеници једноме сопственику баштованџинице чак и ренту иреко 1000 дин. од 1 ћа. Да се и одгајивачу у оваквим приликама повећала и зарада, мислимо да је неоспорно. Овај започети корисни преображај нољопривредних примитивних система у најрационалнији систем, тзв. „слободно газдинство“, и ако је оно још у зачетку, сам за себе говори много! -Колико је он пак нашао признања код народа, најбоље сведоче започети велики и заиста крупни културно-технички послови (дренажа, насипи) у Годомину, Мачви, које предузимају тамошњи житељи својом властитом иницијативом и о своме властитоме трошку. Правилан и напредан развој наше економске делатности показује п баначна политика готово свих важнијих наших новчаних завода, који, под повољним дејством царинске заштите наше оп. тарифе, све то више прилазе привредним пословима, (финансирању предузећа), напуштајући есконтовање, које је пре 3—4 год. била главна и искључива радња српских новчаних завода. На тај начин наши новчани заводи данас су вели-