Дело

X Р 0 Н II К А 463 ким делом постали важни подупирачи велике трговине и промета у нас. Сем тога под повољним дејством царинске заштите од 1906 год. на овамо, — којој благодарећи наста јача индустријализација и концентрисање тргова и капитала — створена је код нас јача могућност, управо олакшана је могућност бржем преласку нашег још знатним делом постојећег натуралног газдинства у вишу фазу: у новчано газдинство, коме су се прилике, створене ранијим уговорима са А.-Угарском, по нама, знатно опирале. На послетку, као вндан доказ ојачања наше народне привреде, за време неуговорнога режима, служи и нагло рашћење железнпчких прихода, поред рашћења свих врста државних дажбина као и владавина ту скоро појављених суфицита у државним финансијама, на место којих су, ранијих периода, владали само стварни дефицити. # * Мислимо, да пз свега досада изложенога, можемо извести закључак, да нису имали права, ни страни економисти, као што су а-угар. капацитети: Матлековић, Гринберг п др. — као ни они наши, — који су тврдили пре неколико година, да ће затварањем а-угарских пијаца за наше производе, нарочито стоку, српски извоз и српска народна привреда у опште ући у кризу, која ће Србију одвести потпуној економској капитулацији пред А-Угарском. Стално јачање нашега извоза, који је баш у неуговорним годинама, достигао суме преко 80 и 90 мил. динара (и ако је шљива у 1909 год. оманула за више од 10 мил. дин.!), као и све то свестранпји и интензивнији развој пндустрије, занатства, трговине и у опште саобраћаја у земљи и све то консолидованије стање наших финансија — најбоље демантује њихово тврђење. Колико је по нас била корисна спољна трговинска политика Србије последњих година, или боље рећи, колико је по нас била корисна висока заштитна царинска политика Средње Евроие, која нас је довела до неуговорнога стања са А.-Угарском, најјачим потрошачем наших сировина и стоке, најбоље говори тај факт, што смо приступили преображају наше националне производње, организовали нашу извозну трговину, и