Дело

X Р 0 Н II К А 465 (нарочито пољопривредној), као и осталим иривреднпм гранама нашега националнога рада повољнпх услова за напредовање. Према томе, по нама, нови уговор треба да буде: 1) или тарифски уговор, под знаком високе заштптне царине и са искључењем извоза живе стоке у Аустро-Угарску или 2) још боље: уговор без тарифе с највећим повлашћењем, алп са специјал- ■ ним додатком (погодбом), којим би нам се загарантовао провоз и извоз сточних прерађевина. Тарифски уговор требало би градитп само у том случају, ако Аустро-Угарска не би нристала на основицу изложену под 2), што би за нас значило: већи и компликованији законодавни и административни посао, јер би се тада наша данашња минимална тарифа морала, по закљученом тарифном уговору, поново мењати, акомодујући се новим уговорним обавезама. Сем тога, пошто ми сад већ пмамо и своју минималну тарифу, градити са А.-Угарском тарифски уговор, било би у ствари и недоследно, јер као што је познато, земље са системом двојних тарифа: максималном и минималном, никад не закључују договорно, са другом страном тарифу уз уговор, пошто су је још пре свакнх преговора са иностранством саме, аутономно, утврдиле, подешавајући је премасвојим економским интересима. Отуда тарифски уговор треба градити само дакле у случају, ако А.-Угарска не би никако нристала на другу основицу, а међутим се нађе да се услови уговора могу примити. Али и у овом случају, нова уговорна тарифа ни по коју цену не сме бити нижа одн. неповољнија од тарифе, којаје била утврђена уговором од 1908 год. Чак на против, с обзиром на повољније околности, под којима данас закључујемо уговор са А.-Угарском и с обзиром на већ створен иреседан: закључени уговор између Аустро-Угарске и Румуније, тарифа нашег новог уговора мора кореспондирати са тарифом румунскога уговора, тј. мора бити много ужег обима и протекционистичка за нашу индустрију и занатство у .јачој мери, но што је то био случај са уговором од 1908 године. Нова би тарифа морала нарочиту пажњу указати нашој младој ињ дустрији, нарочито пољопривредној, као индустрији: шећера, брашна, кожа, пива, цемента, кланичној индустрији итд., нашем занатству и нашој домаћој радиности у опште. Еквпваленат датих уступака А.-Угарској у нашој увозној тарифи, требао би у томе случају да представља: неограничен увоз и провоз у и кроз А.-Угарску сем осталпх паших производа Дело, 55, књ. 30