Дело

466 Д Е Л 0 и сточнпх прерађевина. Другим речима, наша добит од закљученог уговора била би: један провозни пут и једна пијаца више за наше производе. Уговор без тарифе пак, тј. уговор на основици највећег повлашћења био би тако рећи идеалан по нас, под условом^ да нам се истпм уговором, одн. аппех-ом уза њ, ма у којој то форми било, загарантује провоз кроз и извоз у Аустро-Угарску наших сточних прерађевина. Јер би без овог annex-a, без ове специјалне ветеринарне погодбе, уговор би са највећим повлашћењем. био у ствари једино од користи по Аустро-Угарску. У томе би случају А -Угарска имала права користити се за целокупан свој (индустријски) експорт у Србију, нашом иространом манималном тарифом, која је стицајем околности, обухватила и све оне знатне царинске уступке, дате разним тарпфским уговорима другим, са нама, уговорнпм земљама — а ми би, будући нам у пашем извозу преовлађују пољопривредни и сточни производи и жива стока, поред највећег повлашћења, остали тако рећи без уговора, јер су аустро-угарски минимални аграрни ставовн у правом смислу високе заштитне царине, а што је најглавније и зато што се највеће повлашћење не простпре и на сточни промет. — Зато, понављамо, уговор с највећим повлашћењем био би по нас најповољнији, ако би нам А. Угарска за коришћење нашом минималном тарифом прп с.воме (ипдустријском) извоз.у у Србију, дала, као (једину стварну) компепзацпју: ветеринарну погодбу за наш извоз одн. ировоз сточних прерађевина. За ову другу основицу боље је ангажовати се, па ма у овом случају увоз и провоз заклане стоке у и кроз А.-Угарску, био и ограничен — контингентиран. Ну, ма како био закључен нови уговор, по нама, он не сме обухватити и дозволу за извоз живе стоке. Такву дозволу, чак и ако би нам она евентуално била и понуђена — треба одбити; јер сматрамо, да је по земљу пробитачније и стоку, као и све сировине у опште, у земљи прерађивати, па их у виду прерађевина извозити. Браниоци извоза живе стоке, по нашем мишљењу, воде своју аргументацију, чије тежиште лежи у тврђењу, да је извоз живе стоке рентабилнији од извоза сточних прерађевина (inel. сировог меса), на сувише уској основи. Јер, чак и ако претпоставимо, да је извоз живе стоке рентабилнији — (ма да