Дело

Б Е Л Е Ш К Е 471 сумњиво је да је титула „краљ“ куд и камовпша од титуле „Дука“. Затим, не може се рећи да је име „Стеван" у породици Дука и Комнена веома ретко. Чак и кад не бисмо знали нп за каквога Стевана, не бисмо имали права тврдити да тога имена није било. На оловним печатима, на пр., налази се, име. Георгија Комнена о коме се иначе, у литератури, ништа не зна. То се исто може рећи и за Михаила Комнена. Чајкановић нокушава у овој својој расправи да ослаби ове разлоге С. Пападимитриу, и то овим својим претпоставкама. Заручница Радосављева могла се у обичним приликама звати Аном Дукином; овде је пак, у једном свечаном тренутку, назива онако како је у натпису њен знручник, коме је могло ласкати што би његова заручница била из најотменије п вајвиђенпје породице у Византији. Остављајући на страну њену обичну, прозаичну „титулу", он себи допушта песнпчки израз „Комненородна“. Што на прстену нема „титуле“ Радосављеве, то је из ових разлога: заручник је према породици заручнице можда хтео нарочито пстаћи своју породицу; алп би се ипак могло очекивати да се једноме срнскоме средњевековном владаоцу чини драгоценије његово возантиско порекло него ли ма каква било титула у једној полуварварској држави; уз то Радослав, кад се заручио, није био још краљ, јер отац његов, Стеван Првовенчани, беше још жив. Пошто Панадимитрију наводп још само мали број имена „Стеван“, то само доказује реткост овога имена у Византији. Прстен мора бити словенскога порекла, јер се види утицај ћириловскога писма на поједина грчка писмена у занису. Како се једно грчко „н“ из овог записа нигде више не може у том облику наћи у византиској епиграфији, а оно је идентично са словенским „н“, очито је да је прстен морао бити пореклом из какве словенске земље на Балканском Полуострву. На Бугарску се не може мислити због имена Стеван, те онда остаје у комбинацији још само Србија. Из овога што смо горе навели, види се да и Крумбахер и Пападимитриу и Чајкановпћ своје мишљење поткрепљују впше резоновањем, него наво!,ењем несумњивих факата. Као год што је, против Крумбахерових, Пападимитрију изнео неколико својпх против - разлога, а ^Чајкановић опет неке своје против Пападимптрпу, тако се псто могу лако наћи иротивразлози и овим Чајкановнћевим. Тако Радослав коме, по Чајкановићу, ласка да себе зове „Дуком“, избегава да своју заручницу назове пменом „Дукена", због кога је имена она морала бити веома охола, пошто је иод тим само именом и позната. Ако име „Дука“, за које се зна да је било исто тако отмено и виђено као и име „Комнен“, Радославу није изгледало тако ласкаво, зашто би сам био поносит због тога имена? Ако је име „Комнена“ могло „Дукама“ изгледати отменије, зашто се Ана Дукина иначе ниједном не назва тим именом? Уз то п сам израз „Комненородна" упућује на то, да је Ана из овога записа била из породице Комнена, а то би се мучно могло рећи за супругу краља Радослава. Свакако би било чудно и необјашњиво што је Стеван из овога записа намерно изоставио назив „наследник престола“, дагаје доиста имао. Да је њему назив „наследник престола" могао изгледати мање драгоцен него његово византиско порекло, не даје се нп из чега тако поуздано закључитп, п такав се закључак врло тешко може бранити каквпм резоновањем. Ако ћемо