Дело

Б Е Л Е Ш К Е Мау^а. Један српско - византиски заручни прстен. — Д-р Веселин Чајкановић, доценат Университета, штампао је у „Byzantinische Zeitschrit" (за 1910 год. стр. 111—114) кратку расправу о аутентичности једног српско - византиског заручног прстена („Uber die Echtheit eines serbisch-byzantinischen Verlobungsringes“). Реч je o прстену, који je пок. K. Крумбахер још 1906 године објавио у Извештајима Баварске Академије Наука. Прстен је од злата и на њему је врло интересан грчки занис, који би у српском преводу гласпо: „Заручни прстен Стевана, изданка корена Дукпна, прими рукама Ана Комненородна1-. Крумбахер је мнслио дп су заручници, који се у овом запису спомињу, српски Краљ Стеван Радослав, син Стевана Првовенчанога. и жена његова Ана Дукпна. По својим језичним особинама запис би био из тога доба, а сем тога Радослава зову Дуком цар Манојло и охридски архијепископ Димитрије Хоматпнскп, а п сам Радослав себе тако назпва у једној листини дарованој Дубровчанпма. Ана, кћи Тодора Анђела Комнена Дуке, могла би бити названа Комненовом, јер су цареви у Еппру и Солуну, који су водили порекло из Дома Анђела, радо себе називали Комненима по својој прамајци Теодори Комнени. Како је име „Стеван" у породици Комнена и Дука веома ретко, најприродније је тражити „Стевана", који се на овоме прстену спомиње, у Србији, где су сви Немањићи имали и то име. Крумбахерово мишљење и разлоге оспорио је византиолог С. Пападимитриу, и његова тврђења довео у сумњу у своме реферату на 378 седници „Друштва за Историју и Старине“ у Одеси, 30 јануара 1907 год. Жена краља Радослава нпје се звала Ана Комненова, као што стојп у запису, већ Ана Дукена. Њен се отац увек зове Дуком, а њена мајка није ни била из породице Комнена. Па како невеста која је на прстену споменута, не може бити Ана Дукена, онда ни њен заручник, Стеван, не може бити српскн краљ Радослав. Уз то се у запису не спомиње титула или звање заручника. То пада тим више у очи, што се у запису налазе и излишни обрти и перифразе: „изданка корена Дукиног“ и „ирими рукама". Кад су ове речи ушле у запис, свакојако би бпла споменута п титула заручника Стевапа, ако би само овај каку титулу пмао. Краљ Радослав себе нигде не зове само „Стефан Дука“, већ „Стефан Краљ Дука“. Не-