Дело

В Е Л Е Ш К Е 473 Берлинском уговору и у Берлинској конвенцији; — 2. Онаје највише могла да задовољи полптпчке тежње (укидање капитуцација).— 3. Онаје свој сопствени циљ — задобивање ногодаба за развптак спољне трговпне занемарила. — 4. Оне уступке, које је Србија добила за свој извоз, она је платила увозним царинама скоро либералне трговине. Ограничење, којим је Берлински Уговор, на првом кораку спутао Србијину самосталску трговпнску политпку, јесте у његовој одредби: „До закључења нових погодаба ништа се неће мењати у Србији у погодбама на којима постоје трговпнски односп кнежевине са страним државама". Овом се одредбом Србпји одузимала могућност да прппреми аутономне основе за закључењеуговора. Берлинска конвенција наговештавала је: или ће Србија закључити царпнски савез са Аустро-Угарском или ће широм отво. рити врата њеној увозној трговини. Доказ су за то диференцпјалне царине на увоз из пограничног промета. Најзнатнпји политичкп циљеви, који су постпзани новпм трговинским уговорпма јесу: (1) укидање капитулације и (2) полптичке везе и прпјатељства, које су без сумње, поред трговинскпх, стварали нови трговпнски уговори. У другоме делу изложен је развој спољне трговине тогавремена на основу статистичкпх података. Овде нарочито вреди нагласити да су статистпчки подаци праћени једрпм тумачењима. — Књига је уопште написана тако да се у њој види да је писац прилично дубоко ушао у ствар о којој расправља. Она је због тога леп прилог нашој привредној г.њижевности. Наша статистика трговине. — Б. Ђ. Милошевић, чиновник у статистичком бироу наше трговинске статистике, штампао је пре кратког времена књижицу: „Наша статистика трговине и питање о провенијенцији, дестинацијп и евалиацији робе.“ (Београд, 1910). Он је у овој књизи пзложио тешкоће на које наилази трговинска статистика, ако хоће да покаже тачно порекло, место куда је упућена роба п њену вредност, п како то бележе стране статистике а како наша. Кроз целу књпгу провејава оптимизам пишчев у погледу на резултате наше трговинске статпстике, а то би био неки недостатак ове књиге. Тиме, како писац излаже, што се и страна трговинска статпстика стара спецпјалним прописима да добије апсолутно тачне податке о провенијенцији, дестинацпји и евалиацији робе, а наша статпстика копира те модерне стране статистпке, није доказао да и наша статистика добива у томе погледу тачне резултате. Ово тим пре што је у предговору истакао за циљ књиге отклањање неоснованпх сумњи у тачност наших статистичкпх података. За нетачност статистпчких података изношенп су конкретнп примери, те је и писац за тврђење да су ти подаци тачни, имао да изнесе конкретне прпмере. ћ^њи^евност. 0 Владимиру М. Јовановићу. — Александар Арнаутовић оштампао је из „Ј1етописа“ Матице Српеке своје „књижевно проучавање" о пок. Владимиру М.Јовановпћу.(„Владимир М. Јовановић. Књижевно проучавање’од Александра Арнаутовића." — Новп Сад. 1910. У 8° стр. 51). Арнаутовић прво пзлаже биографију песникову, па наводи његове радове, радове о њему п најзад говори о књижевном раду његову. — Биографпја В. М. Јовановпћа написана је у главном лепо, и она је у овој књизи потпунија него и једна досадашња. Истипа она није сасвим