Дело

474 Д Е Л 0 потпуна, није таква да се из ње може добити јасна и одређена слика песникове личности као и песникова живота. Нарочито није довољно јасна веза између песникове личности и средине и у којој је живео п радио. Ово је у овој Арнаутовићевој књизи наглашено неким фразама, које су стилски лепе, али садржиеом прилично оскудне. Можда за ово није крив Арнаутовић, јер можда. није имао довољно података о животу песникову. Стога ће се биографија В. М. Јовановића моратп попуњавати, п ми мислимо да се она може попунити. Већи део ове Арнаутовићеве књпге говори о књижевном раду В. М. Јовановића.. Главни рад Јовановићев је на поезији. Арнаутовпћ је овако класификује: „Љубавне песме, медитативне песме, патрпотске и хуманптарне песме, дечје песме, стиховапе приповетке и песме из друштва и живота“. Потом прелазп на оцену поједпппх врс.та ноезије Јовановићеве. Арнаутовићева општа оцена љубавне поезпје Јовановићеве је врло неповољна, она је овако изражена: „Све Јовановићеве љубавне песме које је испевао до осамдесетих годпна свога столећа нису израз љубави која се доиста осетила; опе су књпшке, баналних тема п оиштих развијања, и подражавају“. Не види се шта Арнаутовић мисли о доцнијим песмама Јовановићевим иити да ли их је ов после писао. Једино песме „Погашенн звезде" штампане у „Делу“ 1896 год имају, по Арнаутовићу „правог и искреног осећања и непосредпог излива љубави“. Оп налази да се Јовановић много угледао наХајнеа, кога је, поред Беранжеа, највише преводио; али мисли да је овај Хајнеов утицај на Јовановића „могао доћп и посредно, преко Змаја Јована Јовановића". По Арнаутовпћу то угледање „јесте оно што је најбоље у љубавним песмама Јовановићевим." — У медитативним песмама Јовановић иде за Љубом Ненадовићем, алп је Ненадовић јачи него он. Родољубиву поезију Јовановићеву Арнаутовић овако цени: „Патриотска поезија Владимира Јовановића подсећа много на песнике из „школе мирног чувства," на „објективну лирику." Она је хладна, разумна, разлажућа пре него песничка.“ 0 хуманптарним песмама Јовановићевим Арнаутовић не даје одређену оцену; напомнње само да „Јовановић нпје социјалистички песник у оном смислу у ком је Коста Абрашевпћ; он није песнпк класних пролетера.“ За дечје песме Јовановићеве, Арнаутовпћ велп да би им дао вредност чика Јовпних песама „ако је могућно да п дечје песме могу имати неке вредности." Тако исто неповољпа је оцена и трп спева Јовановићева „ Добровољац “, „Ашиков гроб“, и „Реалиста". — Говорећи о реалистичким песмама Јовановићевим, Арнаутовић констатује да Јовановић није био прави реалиста. Арнаутовићево излагање о овпм несмама Јовановпћевим је неодређено, развучено, исказано лаким фразама које мало кзжу, тако да читалац долази до уверења да је Арнаутовпћ исто тако површно разумео реалистичке песме Јовановићеве, као штоје и Јовановпћ разумео реализам. Говорећи о овим песмама Арнаутовић упоређује Јовановпћа са Беранжеом, и упоређење, разуме се, испада на штету Јовановићеву. — 0 приповеткама и преводпма Јовановићевим говорп се у овој књпзп мало. Арнаутовић жали што Јовановић „није од 1890 године, место реалистичке песме, узео да негује реалистпчку прпповетку из вароши. Он бп дао приповетку која бп ван сваке сумње била претеча социјалном роману.“ Што се превода тиче, Арнаутовић и о њима има неповољно мпшљење: „Она Јовановпћева особина да све што узме у своје руке учини