Дело

Г Р Е К 0 95 у ону тајанствену зелено-плаву боју, какву имају облаци, што наговештују буру. Боја крви, која капље из рана Христовпх, а коју анђео хвата у руку, изгледа нонекад као да је од рубина, а кад се изближе посмотри, види се, да то управо и није боја, већ нар кристада који сијају. У једноме овако сићушноме детаљу лежи цео Греко. Греко не познаје оштро скицирапе контуре, строгу иластичну форму. Код њега је реч само о масама са расплинутим контурама, о живописној комозицпји, у којој се све рашчлањава према осветљеним и осенченим масама. Детаљи су ту потнуно изгубљени, а оно што је есенцијално добива нарочити акценат. У његову Крунисању Маријином (у колекцији Bosch) није толико наглашен сам догађај, колпко је са пуно ефекта истакнута бескрајност простора, у коме се догађај одиграва. Колико распоред осветљенпх и осенчених маса код њега опредељује саму композицију, даје се већ овде уочити. Ту он на десној страни примењује обилно белу боју, да не би сувише јако истакао троугао, који главне фигуре образују. Несумњиво је Веласкесу пред очима лебдела ова слика Грекова, кад је исту тему слнкао у својој слици из Прада. Ну рекло би се, да је у Веласкесовој слици живописни елеменат мање заступљен него код Грека. Веласкес је, може бити, и своје бо.је узео од Грека. Његове су боје спва и ружичаста а оне ће се наћи у свакој слици Грековој. Његов св. Илдефонзо (у Illescas) насликан је у тоновима ових боја. Имамо пред собом једну фигуру у сањалачкој екстази, какве су за перпиду Барока биле нарочито карактаристичне. У портретима Грековим нема онога широкога стила Тицијанова, оне бруталне снаге Рибенсове и јасности Рафаелове. Његове озбпљне фигуре нпсу ту свагда много имиозантне. Ну за то духовна карактеристика њихова изгледа оштрије уочена и на лицу јаче нстакнута. Он скоро свима својим моделима даје исти костим, да би тако сам себе прпнудно, те да оно што је индивидуално нарочито нагласи. Све његове главе н поред тога изгледају издалека скоро сасвим исте: дуго, узано лице, брежуљаста лобања, дугачак нос. То је карактернстичан тин Шпанца, који he се н дан данас свугде у Шианпји срести. Неке од ових глава налнк су на слпке египатских гробова. Греко беше сасвпм правилно приметио, да људи само веома ретко имају