Дело

96 Д Е Л 0 прав нос и да се уста исто тако ретко иоклапају тачно са средином линије која спаја оба ока. Отуда су она лево или десно померена. Портре једнога Непознатога (Desconocido) у Праду показује десно око нешто дубље усађено него лево. Десно ухо изгледа као да је од главе одвојено. Ну вештина Грекова састоји се баш у томе, што се код њега везује и то у много јачој мери него што би се то ма каквим цртежем дало постићи. Коса тако неириметно израшћује из главе као што је то у природи. Очи се, тако рећи крећу у својим дупљама. Цело лице пзгледа као да изниче из црвено-мрког позађа; бела, вратна огрлица не смета ништа, да се има утисак, како је ово лице органски свезано са осталим телом. Нарочито се истиче портре Диега Коварубиас. Мајер-Грефе описује овај портре овако: „Оно што је Рембрант тражио да постигне сенком, овде је постигнуто светлим бојама, ружичастом бојом као у Реноара, љубичастом као у Сезана, белом као у Манса. Ну и ове боје саме удружене не би биле у стању дати овај ефекат, који даје ова глава. Овде се већ оперише свим оним, штојемодерно сликарство пронашло: обојеном сенком, расплинутошћу контура, ниансирањем и контрастом тонова. Брада се не састојп из власи, већ из једнога белога, магличастога тона, који је тако тесно свезан са тоновима меса, да изгледа као да из њега изниче. То управо и није више брада, већ доњи део лица. Не зна се, где почиње, а где престаје. Величанствено блиста са љубичастих и жуто сивих тонова меса црвени лак, којим су насликанп уста и сенка писких отвора. Овај изненађује као контраст на беломе, а још више, кад се буде увидело, да он свугде у месу латентно дејствује, па да се Зак крије и у црвенкастој боји хаване, којим је на платну превучена основа слике. Око, очни капци, очне дупље, све је сликано као код једнога пејзажисте, једнога Сезана, код кога форме постају из тонова боје и све је прецизно у свима детаљима као код једнога Енгреа (Ingres). Боје су дивне, не могу бити лепше. Ну оне нису главна ствар. Кад њих човек хвали, он хвали у ствари одело једне мисли. Изгледа као да је једап човек пре триста година већ предсказао паше мисли. Величина Грекова лежала би ирема томе у његову необично снажноме колористичноме таленту. Његове рђаво пропорциониране фигуре са одвећ дугачким вратом и веома дугим ногама