Дело

Г Р Е К 0 97 чиниле би, иначе, доста непријатан утисак. За њега боја значи све. У примени боје оде он много даље него сви остали сликари из тога доба. Он свагда уме да са мало речи каже врло много. На његовим фигурама човек види често само хаљине, које се ленршају, чудне руке, у чијем гесту лежи неки нарочити акценат и очн, које прозиру дубоко унутра хипнотишући. На пр. св. Петар у Ескоријалу и св. Павле у Праду. Често је једним јединим великим потезим кичице дат покрет једне драперије која пада, израз једнога лица, једна шака или једно стопало. Његови познији портрети постадоше сасвим на исти начин као и портрети Манса, из тканине од потеза кичице, коју је он после умео превући, тако рећи, епидермисом. Отуда се осећа неописана свежина, живот који пулзира на површини. Греко остаје један од највећих доживљаја, које је уметнички свет последњих година доживео. Он изгледа као један сасвим нов свет, који је до последњих дана лежао неоткривен и непознат у непосредној близини нашој. Његово откровење не фрапира само стога, што је он потпуно нов, већ и за то, што он није више једно незнатно острвце, које се губи у средини огромнога океана или полуострво, којеје срасло за један од делова света, већ један горостасан нов континенат који по значају не би уступио осталима. Тако бар вели Мајер-Грефе, коме је једно путовање по Шпанији отворило очи, где треба тражити извор оној џиновској револуцији у уметности последњих деценија, која се крсти општим именом: и м п р е с и он и з а м. До скора се веровало, да се без Веласкеса овај снажан преокрет у модерној уметности не би могао замислити. Сада би се хтело, да је Греко духовни отац импресионизма. Дега (Degas) је поуздано познавао Грека, а вероватно и Сезан (Cezanne), који беше веома одушевљен за шпанску уметност. Човек би пред Греком стајао као пред највећим чудом у свету, јер он још тако рано погоди најтајније слутње великих сликара модерних. Отуда је разумљиво, што се данас дела Грекова плаћају нечувеним сумама новаца. Оставља]ући нерешеним питање о односу модерне уметности према Веласкесу и Греку, ми можемо само рећи, да је Греко у хисторији развитка импресионизма играо веома важну улогу.1 Dr. Влад. Р. Петковић 1 Из предавања на Унпверзитету. Vide: R. Muther и Meier-Graefe (Spanische Reise, Berlin 1910). Дело, књ. 56. 7