Дело

РЕЛИГИЈА ЊЕГОШЕВА 99 „Ја се надам нешто твоје „да у душу моју сјаје. (Ц. к Богу) На другом месту узвикује он страсније и плаховитије, невајући мисли: „пламен божанствени у ништавном храму „ако ми нијеси бесмртности свједок „а ти бич си мени и тиранин љути“. („Мисли“) Отвори ли дакле, човек очи и погледа на себе, видеће Бога; затвори ли их и погледа у себе, опет ће видети Бога. Да ништа више у свету нема, човек би сам био довољан сведок Бога. На самом себи он има два начина богопознања: богопознање по телу и богоиознање по духу. Ова два начина богопознања често су се двојили као што се двоје линије нод углом, но у резултатима увек су се спајали као што се спајају две косе линије у једној тачки. II тако се добива један паралелограм, којим се изражава однос ова два начина богопознања. Једно се богопознање назива „природна теологија“, а друго „теологија духа“. Ове две теологије се разилазе на почетку, састају на крају, јер и једна и друга говоре о једном и истом Богу, као што тело и дух говоре о једном и истом Богу. За Његоша је дух човечји једна луча микрокозма, која је један зрак луче микрокозма, отудаје она непосредни сведок егзистенцпје ове као што је зрак сунца непосредни сведок егзистенцпје сунца иза облака. Природа пак, којом се изражава дух Божји у облицима не говори о Богу тако непосредно као дух независан од материалног света, но симиолично, имагинативно, у тропима и фигурама, премда она говори исто тако јасно као и дух, да, још јасније од духа, пошто чулни свет, свет облика, није тако скрнвен нашем опажању као дух. Егзистенција Бога, дакле, јасна је за Његоша из природе, ^из ствари видимијех“, јасна је као што што су јасне боје и облици тих ствари и њихов целисходни строј. Те боје и облпке могла је формиратн и распоредити само умна моћ, као што је целисходпост природног строја могла доћи само од те умпе моћи, лројављене у свету но инак скривене светом. 2. Но ако није тешко доћи до сазнања езистенције Бога,