Дело

100 Д Е Л 0 тешко је доћи до сазнања његове суштине. Питање, има лњ Бога, куд к камо је лакше од питања, шта је Бог. Ми опажамоприсуство Бога у једном кристалу и у једном цвету, но ми знамо^ да Бог није ни овај кристал нити овај цвет, нити ма какво хемиско једињење, нити ма каква математичка формула, нити ма која планета, Свака ствар у природи, у коју погледамо, потврђује нам нешто и гшта нас нешто: потврђује нам, да Бог постоји и пита нас, ко је Бог? Посмотрите умни поглед сунцокрета!' „Да, Бог ме је створио!“ — говори вам он. Но ко је Бог?“ пита вас истовремено тајанственим шапатом. Прислоните ухо и отворите очи, и ви ћете и очима и ушима чути од целе природе исту потврду и исто питање. „Бог ме је створио, но које Бог?“ „И звијезда звијезди жубори: „који бог нам овај закон метну? „Пита.ју се волне међу собом: „Ко је ово, те је нас обузда’? „А гром пита буру сапутницу : „знаш ли бога како зову твога?“ (X. Ноћи) Но свак свакоме тврди оно што је и овоме нознато, и пита га оно, што је и овоме непознато. У Атини је био подигнут храм „Богу незнаноме“. Свети Павле је проповедао Атињанима овога Бога. Но апостолова проповед говори о томе, шта је „Бог незнани“ урадио а не о томе, шта је тај Бог, сам по себи. Мухамед је проповедао Алахова дела и његове захтеве од људи, а не шта је Алах сам по себи. Пророци израиљски откривали су вољу Јеховину а не његову суштину. Никад ни.један пророк није спекулирао о суштини БожЈег бића; том спекулацијом су се б^рили непророчки духови патристичког доба и средњег века. Његош не мисли високо о овим умним људским спекулацијама о Богу, и сав њихов резултат редуцира он на једва што више од нуле. Мудраци светски нису могли пашем песнику казати више о Богу него што су му казали о судби човека. А шта су у његовим очима сва ова мудрачка казивања о судби човека^ изразио је песник у наведеним страшним стиховима: „до кроз мрака жедно тумарање, „до нијемог једног надречија, „до погледа с мраком угашена“. Исто тако звуче и речи, које се односе на људска умовања о Богу: