Дело

РЕЛИГИЈА ЊЕГОШЕВА 101 „Свеколике умне главе, „што су до сад на свет биле, „и по сада те се роде, „да у једно перо слију „силу мислих највишијех: „пе би знале црте повућ’ „нити рјечи уписати „о твојему величанству“. (Ц. к Богу) „II по сада те се роде!“ Дакле, не само ignoramus него ignorabimus! Ум је људски „кратак“, „кратковид“, док је Бог „ум без границе“, „биће бесконачно“, „ствар превисока“, „дубина неизмјерна“, „висота недолећна“. Како ће се испитати облик једног океана, коме се не зна ниједна обала? Како ће се измеритп нешто, чему се не зна почетак ни крај — одакле да се почне мерити? Како да се дефинише нешто, што не спада ни у једну групу познатих ствари, што се не да стеснити у људске категорије? Бог живи „у светлости, којој се не може приступити“, говорио је апостол (I Тим. 6. 16). Та божанска светлост није далеко од нас; ми гледамо и живпмо њоме, но њену сушност ми не иознајемо. Ми не познајемо још ни сушност сунчане светлости; ми не познајемо много што-шта.. Елементи, из којих су састављене све ствари у природи, познати су нам само релативно, само у односу једне к другом. Бог нам је наравно мање познат, јер су нам и његове релације мање познате. Ни дела Божја не може човек да схвати, камо ли ће схватити Бога! Дела Божја доводе човека у усхићење, у ентузиазам, који је у толико већи у колико је упечатљивији дух посматрача. Песник вели: „твор ти слаби дјела не постиже, „само што се тобом усхићава“. Или, на другом месту: (Л. М.) „Божја дјела распитат' је трудно“. (Hlh. Мали) Постићи потпуно дела Божја значило би постићи потпуно Бога. Оно се прво до сад није постигло, за то је и постпгнуће Бога још увек у даљини. Његош сумња у ностигнуће како једног тако и другог. Нити се може човечјпм умом постпћи суштпна