Дело

РЕЛИГИЈА ЊЕГОШЕВА 103 односе феноменалног света, него и да живот сам по себи схвати, не може се обићи без једне хипотезе о суштини ствари, т. ј. о њиховом нраоснову, прасубстрату. Но с овом хииотезом научник постаје метафизичаром. Научном методу тамо је крај, где и крај феноменалном свету. Но крај људској мисли није тамо где и крај људском опиту; иза границе оиита може се још донекле пћп номоћу имагинације, аналогија и логичних закључака. Pour trouver la veritć il faut fermer les yeux, говорио je Малбранш. „Треба затворити очи, да би се нашла истина“. Ова изрека није истинита, но у њој има истине. Треба затворитп очи, да, но само тамо, где оне више не помажу, т. ј. на гранпци нама доступног света појава, но не треба их затворити у области ових. 0 једној „ствари по себи“ не може ни мислити онај, ко претходно није познао ствари пе по себи, т. ј. свет појава. Да ли су боје нешто ансолутно или нешто изведено, о томе не може судити онај, ко боје нпкад није видео; да ли је свет привид или реалност, „ствар по себи“ или ствар не по себи, о томе је могао размишљати слепи Игуман Стефан само за то, што је претходно погледао по овом свету отвореним очима. Но има истине у речи Малбраншовој и она је у овоме: до крајње истипе ствари не долази се опитом но мишљу, не долазе паучници но метафпзичари. Но... и ови долазе само до у предсобље истине; јер истина је у светлости неприступној. И то ни дотле пе долазе сви метафизичари без разлике но само метафизичари-песници, као Хераклит и Платон и Бруно. Његош мисли да и таквима није дато, да из овог живота виде небо. Премда су они најближи истини, премда „свемогућство свегом тајпом шапти „само души нламена поете“, ипак и њих „смртни ланац заустеже“, јер су и они заточници овог земаљског сужанства као и сви њнхови смртни другови „с тога смртни најсјајниј’ поете „с врата неба у пропаст падају“. (Л. М.) Но они бар дониру до ових врата небесних, од којих се кључ налачи с друге страпе и која се само изнутра отварају. Испети на такву внсипу, редуцпрајући свуколику разгранатост и богаство света форми на једно првобитно, просто X, они одатле