Дело

106 Д Е Л 0 „савршеном овом свјету, „да к јединства тежи концу" (Веч. молитва) Бог је дакле у извесној раздаљини од света, из које он посматра евоје савршено дело, како се ио једном израђеном плану креће, одиграва. Па ипак Његош није ни пантеист ни деист. Пантеизам може да буде и атеизам. Бог је свет, свет је Бог, deus sive natura, Gottnatur! Треба уз ово схватити свет као што га схвата материјалистички монизам, и — материја бесвесна, нежива материја (како материју схватају фуриозни германски или нихилистички словенски „дарвинисти") постаје богом несвесним, слепим, мртвим, но ипак свемоћним, свуда присутним, вечним Богом. Како код Његоша не може бити ни речи о атеизму или о каквом без-свесном Богу, то није ни мислити да је он био пантеист ове врсте. Пантензам, даље, може да буде и а-мундизам. Бог постоји, но свет не постоји. Бог је дух апсолутни дух: свет је треперење, игра тога духа: привидне, нереалне контуре, које једна другу као сенке потискују — једна фатаморгана. Бог је све, свет ништа. Јасно је, да Његош није био ни ове врсте пантенст. Он је могао по некад битн и у сумњи односно реалности света, но тај наступ скепсе, од које се ни најкрући догматичар не може да отресе, бивао је код њега пролазан. Постоје и Бог и свет; Бог је старији од свега, значи: Бог је могао да буде и без света, свет и ако не може да буде без Бога, у сваком случају он је за Његоша реалан дотле докле постоји. Ни паралелистичком пантеизму не може се придружити Његошев начин мишљења. Пантеисти ове врсте узимају, да су дух и материја нодједнако стварни, да се паралелно находе у целој васионн и да су обоје вечни материјални свет у том случају иредставља тело Божје, духовни — дух Божји. Једно без другог немогуће је и једно другом несубординирано је. Већ и но томе не може се наш песник овде уврстити, јер он верује, да је Бог творац матерпјалног света и још и по томе, јер он материју одлучно испод духа ставља. Деизам је полуатеизам. Бог постоји, но он постоји ван света; значи: у свету Бога нема. Светјекао павијен часовник, пун реда, хармоније и мудрости — но творац његов удаљен