Дело

РЕЛИГИЈА ЊЕГОШЕВА 107 је од њега немајући потребе да свој часовник ни догони ни оправља. Где је онда Бог? Ван света. Но где је крај света? СЕет је бескрајан. Где је онда Бог? Нема Бога.1 Његош не мњ сли ни тако. Бог не живи само у контемплативној пасивности, свршивши своје дело и посматрајући га сада безучасно из даљине. На против, Бог дела непрестано, ствара неуморно. Оп је непрестано „творитељном зањат поезијом“. Бог није далеко од света, но у свету, и „није пасиван посматрач света но његов најактивнији делатељ. Његош бп се најпре могао назвати теистом. Бог је колико иманентан, у свету, толико и трансцедентан, изнад света. Будући персоналан Бог се никада не губи у свету, и будући без престанка у свету он не престаје бити иерсоналан. Бог је створио свет, но с тим није његова улога престала: он и одржава свет. Својим духом он непрестано надахњава природу, својим животом он је непрестано оживљава. Но Његош није теист какви су теисти — спекулативни мислиоци, нитн пак теист, какав је нрост побожан човек. Он је теист — песннк, т. ј. он се уздиже с једне стране до најабстрактније мисли о Богу, до које спекулирајући философп долазе, и, с друге стране, он тежи за формом, за одређеним изразом, за сликом — тако да се изразимо — те своје најабстрактније мисли о Богу, као што томе стално и инстинктивно тежи велика маса човечанства, народ. „Покажи нам Бога“! то је захтев овога ипстинкта, који хоће н може све само уобличено да схвати. С абстракцијама могу да рачунају само философски духови, маса народна то не може. Песници су посредници између философа и простога народа. Онн оваплоћавају најдубље и најабстрактније мисли философа и одуховљавају најгрубље творевине народног духа. Између простог израиљског народа, који осећа потребу, да свога Бога изреже у злату, да 1 Гете је пронпчно крптиковао деистпчко схватање Бога овим речпма: \Vas \var’ ein Gott, der nur von aussen stiesse Im Kreis das All ara Finger laufen liesse! Ha против томе иеснпку се чинило вероватнпје, да је Бог у прпродп: Ihra ziehmt’s, die Welt ira Innern zu be\vegen, Natur in sich, Sich in Natur zu hegen, So dass, \vas in Ihm lebt und \vebt und ist, Nie Seine Kraft, nie Seinen Geist vennisst.